Pređi na sadržaj
ЋирLat
Psalmi 4444 od 150

Stari zavet · Poučne knjige

Psalmi 44

Jadikovanje što je Bog ostavio narod svoj. Načelniku pjevačkom. Nauk sinova Korejevih.

Ovaj psalam u Psaltiru (po Septuaginti: psalam 43)

1
Bože, svojim ušima slušasmo, oci nam naši pripovijedaše djelo koje si učinio u njihovo vrijeme, u staro vrijeme.
2
Rukom svojom izgnao si narode, a njih posadio; iskorijenio si plemena, a njih namnožio.
3
Jer ne zadobiše zemlje svojim mačem, niti im mišica njihova pomože, nego tvoja desnica i tvoja mišica, i svjetlost lica tvojega, jer ti bijahu omiljeli.
4
Bože, care moj, ti si onaj isti, pošlji pomoć Jakovu!
5
S tobom ćemo izbosti neprijatelje svoje, i s imenom tvojim izgazićemo one koji ustaju na nas.
6
Jer se ne uzdam u luk svoj, niti će mi mač moj pomoći.
7
Nego ćeš nas ti izbaviti od neprijatelja našijeh, i nenavidnike naše posramićeš.
8
Bogom ćemo se hvaliti svaki dan, i ime tvoje slavićemo dovijeka.
9
Ali sad si nas povrgao i posramio, i ne ideš s vojskom našom.
10
Obraćaš nas te bježimo ispred neprijatelja, i neprijatelji nas naši haraju.
11
Dao si nas kao ovce da nas jedu, i po narodima rasijao si nas.
12
U bescjenje si prodao narod svoj, i nijesi mu podigao cijene.
13
Dao si nas na podsmijeh susjedima našijem, da nam se rugaju i sramote nas koji žive oko nas.
14
Načinio si od nas priču u naroda, gledajući nas mašu glavom tuđinci.
15
Svaki je dan sramota moja preda mnom, i stid je popao lice moje
16
Od riječi podsmjevačevih i rugačevih, i od pogleda neprijateljevih i osvetljivčevih.
17
Sve ovo snađe nas; ali ne zaboravismo tebe, niti prestupismo zavjeta tvojega.
18
Ne odstupi natrag srce naše, i stope naše ne zađoše s puta tvojega.
19
Kad si nas bio u zemlji zmajevskoj, i pokrivao nas sjenom smrtnijem,
20
Onda da bijasmo zaboravili ime Boga svojega i podigli ruke svoje k Bogu tuđemu,
21
Ne bi li Bog iznašao to? Jer on zna tajne u srcu.
22
A ubijaju nas za tebe svaki dan; s nama postupaju kao s ovcama klanicama.
23
Ustani, što spavaš, Gospode! Probudi se, nemoj odbaciti za svagda.
24
Zašto kriješ lice svoje, zaboravljaš nevolju i muku našu?
25
Duša naša pade u prah, tijelo je naše bačeno na zemlju.
26
Ustani, pomoći naša, i izbavi nas radi milosti svoje.
Glave · Psalmi
  1. 1
  2. 2
  3. 3
  4. 4
  5. 5
  6. 6
  7. 7
  8. 8
  9. 9
  10. 10
  11. 11
  12. 12
  13. 13
  14. 14
  15. 15
  16. 16
  17. 17
  18. 18
  19. 19
  20. 20
  21. 21
  22. 22
  23. 23
  24. 24
  25. 25
  26. 26
  27. 27
  28. 28
  29. 29
  30. 30
  31. 31
  32. 32
  33. 33
  34. 34
  35. 35
  36. 36
  37. 37
  38. 38
  39. 39
  40. 40
  41. 41
  42. 42
  43. 43
  44. 44
  45. 45
  46. 46
  47. 47
  48. 48
  49. 49
  50. 50
  51. 51
  52. 52
  53. 53
  54. 54
  55. 55
  56. 56
  57. 57
  58. 58
  59. 59
  60. 60
  61. 61
  62. 62
  63. 63
  64. 64
  65. 65
  66. 66
  67. 67
  68. 68
  69. 69
  70. 70
  71. 71
  72. 72
  73. 73
  74. 74
  75. 75
  76. 76
  77. 77
  78. 78
  79. 79
  80. 80
  81. 81
  82. 82
  83. 83
  84. 84
  85. 85
  86. 86
  87. 87
  88. 88
  89. 89
  90. 90
  91. 91
  92. 92
  93. 93
  94. 94
  95. 95
  96. 96
  97. 97
  98. 98
  99. 99
  100. 100
  101. 101
  102. 102
  103. 103
  104. 104
  105. 105
  106. 106
  107. 107
  108. 108
  109. 109
  110. 110
  111. 111
  112. 112
  113. 113
  114. 114
  115. 115
  116. 116
  117. 117
  118. 118
  119. 119
  120. 120
  121. 121
  122. 122
  123. 123
  124. 124
  125. 125
  126. 126
  127. 127
  128. 128
  129. 129
  130. 130
  131. 131
  132. 132
  133. 133
  134. 134
  135. 135
  136. 136
  137. 137
  138. 138
  139. 139
  140. 140
  141. 141
  142. 142
  143. 143
  144. 144
  145. 145
  146. 146
  147. 147
  148. 148
  149. 149
  150. 150

Prevod: Đura Daničić (Stari zavet), Sveti arhijerejski sinod SPC (Novi zavet). Izvor teksta: svetosavlje.org.

Pokušajte