Psalam 43.

Po Septuaginti: 43 · masoretski: 44 · Isti psalam u Svetom Pismu

Za kraj, sinova Korejevih, za pouku, Psalam.

1. 1.

   BOŽE, ušima našim slušasmo, i oci naši javiše nam delo koje si učinio u dane njihove, u dane stare.

2. 2.

   Ruka Tvoja neznabožce satre, i zasadi njih (=oce naše); iskorenio si narode i izagnao ih.

3. 3.

   Jer nisu mačem svojim (oci naši) nasledili zemlju, i mišica njihova ne spase ih, nego desnica Tvoja i mišica Tvoja, i svetlost lica Tvoga, jer si blagovoleo u njima.

4. 4.

   Ti si sam Car moj i Bog moj, Koji si zapovedio spasenja Jakovljeva.

5. 5.

   Tobom ćemo neprijatelje naše izbosti rogovima, i Imenom Tvojim uništićemo one koji ustaju na nas.

6. 6.

   Jer se ne uzdam u luk svoj, i mač moj neće me spasiti.

7. 7.

   Jer si nas (Ti) spasao od tlačitelja naših, i mrzitelje naše posramio si.

8. 8.

   Bogom ćemo se hvaliti sav dan, i Ime ćemo Tvoje ispovedati i hvaliti do veka.

   Selá
9. 9.

   A sada si odbacio i posramio si nas, i nećeš izaći, Bože, sa vojskama našim.

10. 10.

    Obratio si nas nazad pred neprijateljima našim, i mrzitelji nas razgrabiše sebi.

11. 11.

    Dao si nas kao ovce za jelo i među narode rasejao si nas.

12. 12.

    Predao si narod Tvoj u bescenje, a ne beše (ih) mnoštvo u njihovim klicanjima (ratnim).

13. 13.

    Postavio si nas za porugu susedima našim, ruganje i podsmeh onima oko nas.

14. 14.

    Postavio si nas za priču među neznabošcima, klimanje glavom među narodima.

15. 15.

    Sav dan sramota moja preda mnom je, i stid lica moga pokri me,

16. 16.

    od glasa rugača i klevetnika, od lica neprijatelja i gonitelja.

17. 17.

    Sve ovo dođe na nas, pa (ipak) ne zaboravismo Tebe, i ne prestupismo u zavetu Tvome,

18. 18.

    i ne odstupi nazad srce naše; a (Ti si) uklonio staze naše od puta Tvoga.

19. 19.

    Jer si nas ponizio u mestu stradanja, i pokri nas senka smrti.

20. 20.

    Ako (li) zaboravismo Ime Boga našeg ili pružismo ruke naše Bogu tuđem,

21. 21.

    zar neće Bog to istražiti? Jer On poznaje tajne srca.

22. 22.

    Jer Tebe radi usmrćuju nas sav dan,¹ smatraju nas kao ovce za klanje.

23. 23.

    Podigni se, zašto spavaš, Gospode? Ustani, i ne odbaci (nas) do kraja.

24. 24.

    Zašto lice Tvoje okrećeš? Zaboravljaš li bednoću našu i nevolju našu?

25. 25.

    Jer se ponizi u prah duša naša, zalepi se zemlju stomak naš.

26. 26.

    Ustani, Gospode, pomozi nam, i izbavi nas Imena Tvoga radi.