1. Дневника 13

И Давид учини вијеће с тисућницима и са стотиницима и са свијем војводама,

И рече Давид свему збору Израиљеву: Ако вам је по вољи и ако је од Господа Бога нашега, да пошаљемо на све стране к браћи својој осталој по свијем крајевима Израиљевијем, и к свештеницима и Левитима по градовима и подграђима њиховијем, да се скупе к нама,

Па да донесемо к себи ковчег Бога својега, јер га не тражисмо за времена Саулова.

А сав збор рече да се тако учини, јер то би по вољи свему народу.

И тако Давид сабра сав народ Израиљев од Сихора Мисирскога све до Емата, да донесу ковчег Божји из Киријат-Јарима.

И отиде Давид са свијем Израиљем у Валу, у Киријат-Јарим Јудин, да пренесу оданде ковчег Бога Господа који сједи на херувимима, чије се име призивље.

И повезоше ковчег Божји на новијем колима из куће Авинадавове; а Уза и Ахијо управљаху колима.

А Давид и сав народ Израиљев играху пред Богом из све снаге пјевајући и ударајући у гусле и у псалтире и у бубње и у кимвале и трубећи у трубе.

А кад дођоше до гумна Хидонова, Уза се маши руком да прихвати ковчег, јер волови потегоше на страну.

И Господ се разгњеви на Узу и удари га што се маши руком за ковчег, те умрије ондје пред Богом.

И ожалости се Давид што Господ уби Узу; зато се прозва оно мјесто Фарес-Уза до данас.

И уплаши се Давид од Бога у онај дан и рече: Како ћу донијети к себи ковчег Божји?

И не пренесе Давид ковчега к себи у град Давидов, него га склони у кућу Овид-Едома Гетејина.

И оста ковчег Божји код породице Овид-Едомове у кући његовој три мјесеца. И Господ благослови дом Овид-Едомов и све што имаше.