1. Дневника 21

Али уста сотона на Израиља и наврати Давида да изброји Израиља.

И рече Давид Јоаву и кнезовима народнијем: Идите, избројте синове Израиљеве од Вирсавеје све до Дана, па ми јавите да знам колико их има.

Али Јоав рече: Нека дода Господ народу својему колико га је сада још сто пута толико; нијесу ли, царе господару мој, сви слуге господару мојему? Зашто тражи то господар мој? Зашто да буде на гријех Израиљу?

Али ријеч царева надјача Јоава. И тако отиде Јоав и обиде свега Израиља, па се врати у Јерусалим.

И даде Јоав број прописанога народа Давиду; и бијаше свега народа Израиљева тисућа тисућа и сто тисућа људи који махаху мачем, а народа Јудина четири стотине и седамдесет тисућа људи који махаху мачем.

А племена Левијева и Венијаминова не изброји с њима, јер мрска бјеше Јоаву заповијест царева.

А не бјеше мила Богу та ствар; зато удари Израиља.

И Давид рече Богу: Сагријеших веома што то урадих; али узми безакоње слуге својега, јер веома лудо радих.

А Господ рече Гаду, видиоцу Давидову, говорећи:

Иди кажи Давиду и реци: Овако вели Господ: Троје ти дајем, избери једно да ти учиним.

И дође Гад к Давиду и рече му: Тако вели Господ, бирај:

Или глад за три године, или три мјесеца да бјежиш од непријатеља својих и мач непријатеља твојих да те стиже, или три дана мач Господњи и помор да буде у земљи и анђео Господњи да убија по свијем крајевима Израиљевијем. Сада, дакле, гледај што ћу одговорити оному који ме је послао.

А Давид рече Гаду: У тјескоби сам љутој; али нека западнем Господу у руке, јер је веома велика милост његова; а људима да не западнем у руке.

И тако пусти Господ помор на Израиља, те паде Израиља седамдесет тисућа људи.

И посла Господ анђела у Јерусалим да га убија; и кад убијаше, погледа Господ и сажали му се са зла; и рече анђелу који убијаше: Доста, спусти руку своју. А анђео Господњи стајаше код гумна Орнана Јевусејина,

А Давид подиже очи своје и видје анђела Господњега гдје стоји између земље и неба, а у руци му го мач којим бјеше замахнуо на Јерусалим. ; и паде Давид и старјешине ничице, обучени у костријет.

И рече Давид Богу: Нијесам ли ја заповједио да се изброји народ? Ја сам, дакле, згријешио и зло учинио; а те овце шта су учиниле? Господе Боже мој, нека се рука твоја обрати на ме и на дом оца мојега; али не на тај народ да га потре.

Тада анђео Господњи рече Гаду да каже Давиду да изиде горе и начини олтар Господу на гумну Орнана Јевусејина.

И изиде Давид по ријечи Гадовој, коју му рече у име Господње.

А Орнан окренув се угледа анђела и сакри се са четири сина своја. Јер Орнан врсијаше пшеницу.

Утом дође Давид до Орнана; и погледав Орнан кад видје Давида изиде из гумна и поклони се Давиду лицем до земље.

Тада рече Давид Орнану: Дај ми то гумно да начиним на њему олтар Господу; за новце колико вриједи дај ми га да би престао помор у народу.

А Орнан рече Давиду: Узми и нека чини господар мој цар што му је драго; ево, дајем и волове за жртве паљенице, и кола за дрва и пшеницу за дар; све то дајем.

А цар Давид рече Орнану: Не, него ћу купити за новце шта вриједи, јер нећу да принесем Господу што је твоје, ни да принесем жртве паљенице поклоњене.

И даде Давид Орнану за оно мјесто на мјеру шест стотина сикала злата.

И ондје начини Давид олтар Господу, и принесе жртве паљенице и жртве захвалне; и призва Господа и услиши га спустивши огањ с неба на олтар жртве паљенице.

И заповједи Господ анђелу, те врати мач свој у корице.

У оно вријеме видјев Давид да га Господ услиши на гумну Орнана Јевусејина, приношаше жртве ондје.

А шатор Господњи који начини Мојсије у пустињи и олтар за жртве паљенице бијаше у то вријеме на висини у Гаваону.

И Давид не може ићи к њему да тражи Бога, јер се уплаши од мача анђела Господњега.