Нови завет · Поучне књиге (посланице Светог Апостола Павла)
1. Коринћанима 13
Химна љубави.
1
Ако језике човјечије и анђеоске говорим, а љубави немам, онда сам као звоно које јечи, или кимвал који звечи.
2
И ако имам дар пророштва и знам све тајне и све знање, и ако имам сву вјеру да и горе премјештам, а љубави немам, ништа сам.
3
И ако раздам све имање своје, и ако предам тијело своје да се сажеже, а љубави немам, ништа ми не користи.
4
Љубав дуго трпи, благотворна је, љубав не завиди, љубав се не горди, не надима се,
5
Не чини што не пристоји, не тражи своје, не раздражује се, не мисли о злу,
6
Не радује се неправди, а радује се истини,
7
Све сноси, све вјерује, свему се нада, све трпи.
8
Љубав никад не престаје, док ће пророштва нестати, језици ће замукнути, знање ће престати.
9
Јер дјелимично знамо, и дјелимично пророкујемо;
10
А када дође савршено, онда ће престати што је дјелимично.
11
Кад бијах дијете, као дијете говорах, као дијете мишљах, као дијете размишљах; а када сам постао човјек, одбацио сам што је дјетињско.
12
Јер сад видимо као у огледалу, у загонетки, а онда ћемо лицем у лице; сад знам дјелимично, а онда ћу познати као што бих познат.
13
А сад остаје вјера, нада, љубав, ово троје; али од њих највећа је љубав.
Превод: Ђура Даничић (Стари завет), Свети архијерејски синод СПЦ (Нови завет). Извор текста: svetosavlje.org.