Нови завет · Поучне књиге (посланице Светог Апостола Павла)
1. Коринћанима 8
О несаблажњавању слабе браће јелом.
1
А о жртвама идолским познато нам је да сви имамо знање. Знање надима, а љубав изграђује.
2
Ако ли неко мисли да нешто зна, још ништа није сазнао као што треба знати.
3
А ако неко љуби Бога, тога је Бог познао.
4
Што се пак тиче једења идолских жртава, знамо да идол није ништа на свијету, и да нема ниједнога другога Бога осим једнога.
5
Јер ако и има такозваних богова, било на небу било на земљи, као што је много богова и много господа,
6
Али ми имамо само једнога Бога Оца, од којега је све и за којега смо ми, и једнога Господа Исуса Христа, кроз којега је све и ми кроз њега.
7
Али сви немају то сазнање; јер неки, са савјешћу навиклом на идоле, до сада једу као идолску жртву, и њихова савјест, будући слаба, прља се.
8
А јело нас не поставља пред Бога; јер нити добијамо ако једемо, нити губимо ако не једемо.
9
А чувајте се да како ова ваша слобода не постане спотицање слабима.
10
Јер ако тебе, који имаш знање, види неко гдје сједиш за трпезом у идолском храму, неће ли се савјест његова, зато што је слаб, охрабрити да једе идолске жртве?
11
И због твога знања пропада слаби брат, за којега Христос умрије.
12
А тако, гријешећи се о браћу и рањавајући њихову слабу савјест, о Христа се гријешите.
13
Зато, ако јело саблажњава брата мојега, нећу јести меса до вијека, да не саблазним брата својега.
Превод: Ђура Даничић (Стари завет), Свети архијерејски синод СПЦ (Нови завет). Извор текста: svetosavlje.org.