Нови завет · Поучне књиге (посланице Светог Апостола Павла)
1. Коринћанима 2
Апостол проповиједа Христа распетога. Тјелесни човјек и човјек у Духу Светом.
1
И ја дошавши к вама, браћо, не дођох с високом ријечи или мудрошћу да вам јавим свједочанство Божије.
2
Јер расудих да не знам међу вама ишта сем Исуса Христа, и то распетога.
3
И ја бијах међу вама у слабости и у страху и у великом трепету,
4
И ријеч моја и проповијед моја не би у убједљивим ријечима људске мудрости, него у показивању Духа и силе.
5
Да вјера ваша не буде у мудрости људској него у сили Божијој.
6
А мудрост говоримо међу савршенима, али не мудрост овога вијека, ни кнезова овога вијека који су пролазни;
7
Него говоримо премудрост Божију у тајни сакривену, коју предодреди Бог прије вијекова за славу нашу,
8
Коју ни један од кнезова овога вијека није познао; јер да су је познали, не би Господа славе разапели.
9
Него као што је написано: Што око не видје, и ухо не чу, и у срце човјеку не дође, оно припреми Бог онима који га љубе.
10
А нама Бог откри Духом својим; јер Дух све испитује, и дубине Божије.
11
Јер ко од људи зна шта је у човјеку осим духа човјекова који је у њему? Тако и шта је у Богу нико не зна осим Духа Божијега.
12
А ми не примисмо духа овога свијета, него Духа који је од Бога, да знамо што нам је даровано од Бога;
13
Што и говоримо, не ријечима наученим од људске мудрости, него наученим од Духа Светог; духовно духовним доказујући.
14
А тјелесни човјек не прима што је од Духа Божијега, јер му је лудост, и не може да разумије, јер се то испитује духовно.
15
Духован пак све испитује, а њега самог нико не испитује.
16
Јер ко познаде ум Господњи да би га поучио? А ми имамо ум Христов.
Превод: Ђура Даничић (Стари завет), Свети архијерејски синод СПЦ (Нови завет). Извор текста: svetosavlje.org.