Стари завет · Историјске књиге
Исус Навин 13
Подјела земље. Насљедства двају и по племена са оне стране Јордана.
1
А Исус већ бијаше стар и временит. И рече му Господ: Ти си стар и временит, а земље је остало врло много да се освоји.
2
Ово је земља што је остала: све међе Филистејске и сва Гесурска,
3
Од Сиора, који је пред Мисиром, до међе Акаронске на сјевер; то припада Хананејима; пет кнежевина Филистејских, Газејска, Азотска, Аскалонска, Гетејска и Акаронска, и Авеји;
4
С југа сва земља Хананејска и Меара, што припада Сидонцима до Афека, до међе Аморејске.
5
И земља Гивлејска и сав Ливан к истоку, од Вал-Гада под гором Ермоном па до уласка Ематскога;
6
Све који живе у тој гори од Ливана до воде Мисрефота, све Сидонце ја ћу отјерати испред синова Израиљевих; само је раздијели ждријебом Израиљу у нашљедство, као што сам ти заповједио.
7
Раздијели, дакле, ту земљу у нашљедство међу девет племена и половину племена Манасијина.
8
Јер с другом половином племе Рувимово и Гадово примише свој дио, који им даде Мојсије с ону страну Јордана к истоку, како им даде Мојсије, слуга Господњи,
9
Од Ароира који је на обали потока Арнона и града насред потока, и сву равницу Медевску до Девона,
10
И све градове Сиона, цара Аморејскога, који царева у Есевону, до међе синова Амоновијех,
11
И Галад и међу Гесурску и Махатску и сву гору Ермонску и сав Васан до Салхе;
12
Све царство Огово у Васану, који Ог царова у Астароту и Едрајину и бјеше остао од Рафаја; а Мојсије их поби и истријеби.
13
Али Гесуреја и Махатеја не изагнаше синови Израиљеви, него Гесуреји и Махатеји осташе међу Израиљем до данас.
14
Само племену Левијеву не даде нашљедства; жртве огњене Господа Бога Израиљева јесу нашљедство његово, као што му је рекао.
15
А даде Мојсије племену синова Рувимовијех по породицама њиховијем,
16
И међе им бјеху од Ароира који је на обали потока Арнона, и град који је на сриједи потока, и сва раван до Медеве,
17
Есевон са свијем градовима својим у равни, Девон и Вамот-Вал и Вет-Валмеон,
18
И Јаса и Кадимот и Мифат,
19
И Киријатаим и Сивма и Зарет-Сар на гори код долине,
20
И Вет-Фегор и Аздот-Фазга и Вет-Јесимот,
21
И сви градови у равни, и све царство Сиона, цара Аморејскога, који царова у Есевону, којега уби Мојсије с кнезовима Мадијамским, Евијом и Рекемом и Суром и Уром и Ревом, кнезовима Сионовијем, који живљаху у оној земљи.
22
И Валама, сина Веорова, врача, убише синови Израиљеви мачем с другима побијенијем.
23
И бјеху међе синова Рувимовијех Јордан с међама својим. То је нашљедство синова Рувимовијех по породицама њиховијем, градови и села њихова.
24
И даде Мојсије племену Гадову синовима Гадовијем по породицама њиховијем,
25
И бјеху им међе Јазир и сви градови Галадски и половина земље синова Амоновијех до Ароира који је према Рави,
26
И од Есевона до Рамот-Миспе и Ветонима, и од Маханаима до међе Давирске;
27
И у долини Вет-Арам и Вет-Нимра и Сокот и Сафон; остатак царства Сиона, цара Есевонскога, Јордан и међа његова до краја мора Хинеротскога с ону страну Јордана на исток.
28
То је нашљедство синова Гадовијех по породицама њиховијем, градови и села њихова.
29
И даде Мојсије половини племена Манасијина, и доби половина племена синова Манасијиних по породицама својим;
30
Међа им бјеше од Маханаима, сав Васан, све царство Ога, цара Васанскога, и сва села Јаирова, што су у Васану, шездесет градова.
31
И половина Галада, и Астарот и Едрајин, градови царства Огова у Васану, допадоше синовима Махира, сина Манасијина, половини синова Махировијех по породицама њиховијем.
32
То је што раздијели у нашљедство Мојсије у пољу Моавском с ону страну Јордана према Јерихону на истоку.
33
А племену Левијеву не даде Мојсије нашљедства; Господ је Бог Израиљев њихово нашљедство, као што им је рекао.
Превод: Ђура Даничић (Стари завет), Свети архијерејски синод СПЦ (Нови завет). Извор текста: svetosavlje.org.