Стари завет · Историјске књиге
Исус Навин 14
Подјела земље западно од Јордана. Халевово насљедство.
1
А ово је што добише у нашљедство синови Израиљеви у земљи Хананској, што раздијелише у нашљедство Елеазар свештеник и Исус, син Навин, и поглавари породица отачких по племенима синова Израиљевих,
2
Ждријебом дијелећи им нашљедство, као што заповиједи Господ преко Мојсија, међу девет племена и половину племена.
3
Јер Мојсије даде нашљедство двјема племенима и половини племена с ову страну Јордана, а Левитима не даде нашљедства међу њима.
4
Јер синова Јосифовијех бјеху два племена: Манасијино и Јефремово, и Левитима не дадоше дијела у земљи, осим градова у којима ће живјети и подграђа њиховијех за стоку њихову и за благо њихово.
5
Како бјеше заповједио Господ Мојсију, тако учинише синови Израиљеви и подијелише земљу.
6
А синови Јудини дођоше к Исусу у Галгалу, и рече му Халев, син Јефонијин Кенезеј: Ти знаш шта је казао Господ Мојсију, слузи Божијему, за ме и за те у Кадис-Варнији.
7
Било ми је четрдесет година кад ме посла Мојсије, слуга Господњи, из Кадис-Варније да уходим земљу и јавих му ствар, како ми је било у срцу.
8
А браћа моја што идоше са мном, уплашише срце народу; али се ја једнако држах Господа Бога својега.
9
И закле се Мојсије онај дан говорећи: Заиста, земља по којој си ходио ногама својима, допашће теби у нашљедство и синовима твојим до вијека; јер си се сасвијем држао Господа Бога мојега.
10
А сада, ето, сачува ме Господ у животу, као што је рекао; има већ четрдесет и пет година како то рече Господ Мојсију, кад Израиљ иђаше по пустињи; и сад, ето, има ми данас осамдесет и пет година.
11
И данас сам јоште крјепак, као што сам био кад ме је Мојсије слао; крјепост ми је и сад онаква каква је била онда за бој и да одлазим и долазим.
12
Зато, дај ми сада ову гору, за коју је говорио Господ у онај дан; јер си чуо у онај дан да су ондје Енакими и градови велики и тврди; да ако буде Господ са мном, те их истјерам, као што је Господ казао.
13
И Исус га благослови, и даде Хеврон Халеву сину Јефонијину у нашљедство.
14
Зато припаде Хеврон Халеву, сину Јефонијину Кенезеју, у нашљедство до данашњега дана, јер се једнако држао Господа Бога Израиљева.
15
А име Хеврону бијаше пређе Киријат-Арва, а Арва бијаше велик човјек међу Енакимима. И земља почину од рата.
Превод: Ђура Даничић (Стари завет), Свети архијерејски синод СПЦ (Нови завет). Извор текста: svetosavlje.org.