Стари завет · Историјске књиге
Исус Навин 20
Одређивање градова уточишта.
1
Потом рече Господ Исусу говорећи:
2
Кажи синовима Израиљевијем и реци: Одредите градове за уточишта, за које сам вам говорио преко Мојсија,
3
Да онамо утече крвник који убије кога нехотице, не мислећи, да вам буду уточишта од осветника.
4
Па кад ко утече у који од тијех градова, нека стане пред вратима градским и нека каже старјешинама онога града ствар своју, па нека га приме к себи, и даду му мјесто да сједи код њих.
5
И ако дође за њим осветник, нека му не даду крвника у руке, јер је нехотице убио ближњега, нити је прије мрзио на њ.
6
Него нека сједи у граду оном докле не стане пред збор на суд, до смрти поглавара свештеничкога који буде онда, тада нека се крвник врати и иде у свој град и својој кући, у град из којега је утекао.
7
И одијелише Кедес у Галилеји у гори Нефталимовој и Сихем у гори Јефремовој и Киријат-Арву, то је Хеврон, у гори Јудиној.
8
А преко Јордана од Јерихона на исток одредише Восор у пустињи, у равни, од племена Рувимова, и Рамот у Галаду од племена Гадова, и Голан у Васану од племена Манасијина.
9
То су градови одређени свијем синовима Израиљевијем и дошљаку који се бави међу њима, да утече у њих ко год убије кога нехотице и да не погине од руке осветникове докле не стане пред збор.
Превод: Ђура Даничић (Стари завет), Свети архијерејски синод СПЦ (Нови завет). Извор текста: svetosavlje.org.