Стари завет · Историјске књиге
Јестира 7
Гозба код царице. Она даје себе на жртву за народ свој, оптужујући Амана. Аман објешен на вјешала припремљена за Мардохеја
1
Уђоше, пак, цар и Аман да се госте код царице.
2
Тада рече цар Јестири други дан гозбе: Шта је, Јестиро, царице, и која је прозба твоја и молба твоја? Даћу ти (макар то било) и до пола царства мога.
3
А она одговоривши, рече: Ако сам нашла милост пред царем, нека се даде живот мој за прозбу моју и народ мој за молбу моју.
4
Јер смо продани ја и народ мој на истребљење и разграбљење и ропство, а ми и дјеца наша у робове и робиње, и чух случајно: Зато није достојан клеветник предворја царевог.
5
Онда рече цар: Ко је тај који се усудио да учини тако нешто?
6
Рече Јестира: Човјек непријатељ, Аман овај зликовац. А Аман се смете због цара и царице.
7
Цар пак уставши, отиде са гозбе у врт; а Аман је молио царицу, јер видје себе да се налази (у великој) невољи.
8
Потом се цар врати из врта, а Аман бјеше пао на одар преклињући Јестиру. Тада цар рече: Зар хоће и царицу да силује у дому моме? Кад чу Аман ово, промијени се у лицу.
9
Онда рече Вугатан, један од евнуха, цару: Ево, и вјешала је припремио Аман за Мардохеја који је спасио цара, и стоје подигнута код Амана на педесет лаката. Тада рече цар: Да се разапне на њима!
10
И објесише Амана на вјешалима која припреми за Мардохеја. И тада цар преста да се гњеви.
Превод: Ђура Даничић (Стари завет), Свети архијерејски синод СПЦ (Нови завет). Извор текста: svetosavlje.org.