Stari zavet · Proročke knjige malih proroka
Zaharija 5
Knjiga što leti; žena u efi.
1
Potom opet podigoh oči svoje i vidjeh, a to knjiga lećaše.
2
I on mi reče: Šta vidiš? A ja rekoh: Vidim knjigu gdje leti, dužina joj dvadeset lakata, a širina deset lakata.
3
Tada mi reče: To je prokletstvo koje izađe na svu zemlju, jer svaki koji krade istrijebiće se po njoj s jedne strane, i koji se god kune krivo istrijebiće se po njoj s druge strane.
4
Ja ću je pustiti, govori Gospod nad vojskama, te će doći na kuću lupežu i na kuću onome koji se kune mojim imenom krivo, i stajaće mu usred kuće i satrće je, i drvlje joj i kamenje.
5
Potom izide anđeo koji govoraše sa mnom, i reče mi: Podigni oči svoje i vidi šta je ovo što izlazi.
6
A ja rekoh: Šta je? A on reče: To je efa što izlazi. I reče: To im je oko po svoj zemlji.
7
I gle, podizaše se talanat olova, i jedna žena sjeđaše usred efe.
8
I on reče: To je bezbožnost. I vrže je usred efe, i vrže onaj komad olova ozgo na ždrijelo joj.
9
I podigoh oči svoje i vidjeh, a to dvije žene izlažahu, i vjetar im bijaše pod krilima, a krila im bijahu kao u rode, i digoše efu među zemlju i nebo.
10
I rekoh anđelu koji govoraše sa mnom: Kuda one nose efu?
11
A on mi reče: Da joj načine kuću u zemlji Senaru; i ondje će se namjestiti i postaviti na svoje podnožje.
Prevod: Đura Daničić (Stari zavet), Sveti arhijerejski sinod SPC (Novi zavet). Izvor teksta: svetosavlje.org.