Бројеви 12

И стадоше викати Марија и Арон на Мојсија због жене Мадијанке, којом се ожени, јер се ожени Мадијанком.

И рекоше: Зар је само преко Мојсија говорио Господ? Није ли говорио и преко нас? И то чу Господ.

А Мојсије бјеше човјек врло кротак мимо све људе на земљи.

И одмах рече Господ Мојсију и Арону и Марији: Дођите вас троје у шатор од састанка. И отидоше њих троје.

Тада сиђе Господ у ступу од облака, стаде на вратима од шатора. И викну Арона и Марију, и дођоше обоје.

И рече им: Чујте сада ријечи моје: Пророк кад је међу вама, ја ћу му се Господ јављати у утвари и говорићу с њим у сну.

Али није такав мој слуга Мојсије, који је вјеран у свем дому мојем.

Њему говорим из уста к устима, и он ме гледа доиста, а не у тами, нити у каквој прилици Господњој. Како се, дакле, не побојасте викати на слугу мојега, на Мојсија?

И гњев се Господњи распали на њих, и он отиде.

И облак се подиже са шатора; и гле, Марија бјеше губава, бијела као снијег. И Арон погледа Марију, а она губава.

Тада рече Арон Мојсију: Господару, молим те, не мећи на нас гријеха овога, јер лудо учинисмо и згријешисмо.

Немој да ова буде као мртво дијете, којему је месо пола труло кад излази из утробе матере своје.

И вапи Мојсије ка Господу говорећи: Боже, молим ти се, исцијели је.

А Господ одговори Мојсију: Да јој је отац њезин пљунуо у лице, не би ли се стидјела седам дана? Нека буде одлучена седам дана изван окола, а послије нека буде опет примљена.

Тако би Марија одлучена изван окола седам дана; и народ не пође оданде докле Марија не би опет примљена.