Бројеви 14

Тада се подиже сав збор и стаде викати, и народ плакаше ону ноћ.

И викаху на Мојсија и на Арона сви синови Израиљеви; и сав збор рече им: Камо да смо помрли у земљи Мисирској или да помремо у овој пустињи!

Зашто нас води Господ у ту земљу да изгинемо од мача, жене наше и дјеца наша да постану робље? Није ли боље да се вратимо у Мисир?

И рекоше међу собом: Да поставимо старјешину, па да се вратимо у Мисир.

Тада Мојсије и Арон падоше ничице пред свијем збором синова Израиљевијех.

А Исус, син Навин, и Халев, син Јефонијин, између онијех што уходише земљу, раздријеше хаљине своје,

И рекоше свему збору синова Израиљевијех говорећи: Земља коју прођосмо и уходисмо, врло је добра земља.

Ако смо мили Господу, он ће нас одвести у ту земљу, и даће нам је; а то је земља у којој тече млијеко и мед.

Само се не одмећите Господа, и не бојте се народа оне земље; јер их можемо појести; одступио је од њих заклон њихов, а с нама је Господ, не бојте их се.

Тада рече сав збор да их побију камењем; али се показа слава Господња свијем синовима Израиљевијем у шатору од састанка.

И рече Господ Мојсију: Докле ће ме вријеђати тај народ? Кад ли ће ми вјеровати послије толиких знака што сам учинио међу њима?

Ударићу га помором, и расућу га; а од тебе ћу учинити народ велик и јачи од овога.

А Мојсије рече Господу: Али ће чути Мисирци између којих си извео овај народ силом својом,

И рећи ће с људима ове земље, који су чули да си ти, Господе, био усред народа и да си се очима виђао, Господе, и облак твој да је стајао над њима, и у ступу од облака да си ишао пред њима дању и у ступу огњеном ноћу;

Па кад побијеш овај народ све до једнога, говориће народи који су чули приповијест о теби, говорећи:

Није могао Господ довести народа овога у земљу коју им је са заклетвом обећао, зато их поби у пустињи.

Нека се, дакле, прослави сила Господња, као што си рекао говорећи:

Господ дуго чека и обилан је милошћу, прашта безакоње и гријех, али не правда кривога, него походи безакоње отачко на синовима до трећега и четвртога кољена.

Опрости безакоње овому народу ради велике милости своје, као што си праштао народу овому од Мисира довде.

А Господ рече: Праштам по ријечи твојој.

Али тако ја жив био, и тако сва земља била пуна славе Господње,

Ти људи који видјеше славу моју и знаке моје што сам учинио у Мисиру и у овој пустињи, и кушаше ме већ десет пута, и не послушаше ријечи моје,

Неће видјети земље коју са заклетвом обећах оцима њиховијем, неће видјети ни један од онијех који ме увриједише.

А слугу својега Халева, у којем бјеше други дух и који се сасвијем мене држао, њега ћу одвести у земљу у коју је ишао, и сјеме ће је његово наслиједити.

Али Амалик и Хананеј сједе у долини, зато се сјутра вратите натраг, и идите у пустињу к Црвеном мору.

Још рече Господ Мојсију и Арону говорећи:

Докле ће тај зли збор викати на ме? Чуо сам вику синова Израиљевијех којом вичу на ме.

Кажи им: Тако ја жив био, каже Господ, учинићу вам онако како сте говорили и ја чух.

У овој ће пустињи попадати мртва тјелеса ваша, и сви између вас који су избројени у свем броју вашем од двадесет година и више, који викасте на ме,

Нећете ући у земљу за коју, подигав руку своју, заклех се да ћу вас населити у њој, осим Халева, сина Јефонијина и Исуса, сина Навина.

А дјецу вашу, за коју рекосте да ће постати робље, њих ћу одвести, и они ће познати земљу за коју ви не марите.

А ваша тјелеса мртва ће попадати у овој пустињи.

А дјеца ваша биће пастири по пустињи четрдесет година, и носиће кар за прељубе ваше, докле не испропадају тјелеса ваша у пустињи.

По броју дана, за које уходисте земљу, четрдесет дана, на сваки дан по годину, носићете гријехе своје, четрдесет година, и познаћете да сам прекинуо с вама.

Ја Господ рекох, и тако ћу учинити свему том збору злому који се сабрао на ме: У пустињи ће пропасти и ту помријети.

А људи које бјеше послао Мојсије да уходе земљу, и који вративши се побунише сав збор да виче на њ, просувши зао глас о земљи,

Ти људи, који просуше зао глас о земљи, помријеше од помора пред Господом;

А Исус, син Навин, и Халев, син Јефонијин, осташе живи између људи који су ишли да уходе земљу.

И Мојсије каза све ове ријечи свијем синовима Израиљевијем, и народ плака веома.

А сјутрадан уставши, пођоше наврх горе и рекоше: Ево нас, идемо на мјесто за које је говорио Господ, јер згријешисмо.

Али Мојсије рече: Зашто преступате заповијест Господњу? Од тога неће бити ништа.

Не идите горе, јер Господ није међу вама; немојте да вас побију непријатељи ваши.

Јер је Амалик и Хананеј тамо пред вама, и изгинућете од мача, јер одустависте Господа, па неће ни Господ бити с вама.

Али они ипак навалише да иду наврх горе; али ковчег завјета Господњега и Мојсије не изађоше из окола.

Тада сиђе Амалик и Хананеј, који живљаху у оној гори, и разбише их и бацише дори до Орме.