Стари завет · Законске књиге
Бројеви 21
Змија од мједи. Побједа над царевима Сионом и Огом на југу.
1
А кад чу Хананеј, цар Арадски, који живљаше на југу, да иде Израиљ путем којим идоше уходе, он се поби с њима и зароби их неколико.
2
Тада се Израиљ завјетова Господу и рече: Ако даш овај народ мени у руке, до темеља ћу раскопати градове њихове.
3
И услиши Господ глас Израиљев и даде му Хананеје, а он затре њих и градове њихове, и прозва оно мјесто Орма.
4
Потом пођоше од горе Ора к Црвеном мору обилазећи земљу Едомску, и ослаби дух народу од пута.
5
И викаше народ на Бога и на Мојсија: Зашто нас изведосте из Мисира да изгинемо у овој пустињи? Јер нема ни хљеба ни воде, а овај се никакви хљеб већ огадио души нашој.
6
А Господ пусти на народ змије ватрене, које их уједаху те помрије много народа у Израиљу.
7
Тада дође народ к Мојсију и рекоше: Згријешисмо што викасмо на Господа и на тебе; моли Бога нека уклони змије од нас. И Мојсије се помоли за народ.
8
И Господ рече Мојсију: Начини змију ватрену, и метни је на мотку, и кога уједе змија, нека погледа у њу, па ће оздравити.
9
И начини Мојсије змију од мједи, и метну је на мотку, и кога год уједе змија, он погледа у змију од мједи и оздрави.
10
Потом пођоше синови Израиљеви, и стадоше у око у Овоту.
11
И из Овота отишавши стадоше у око на брдима Аваримским у пустињи која је према Моавској с истока.
12
Оданде отишавши стадоше у око у долини Зареду.
13
И одатле отишавши, стадоше у око на броду на Арнону, који је у пустињи и излази од међе Аморејске. Јер је Арнон међа Моавска између Моаваца и Аморејаца.
14
Зато се каже у књизи о ратовима Господњим: На Вајева у Суфи и на потоке Арнонске.
15
Јер ти потоци, који допиру до мјеста Ара, теку покрај међе Моавске.
16
А отуда дођоше к Виру; то је студенац за који бјеше рекао Господ Мојсију: Скупи народ, и даћу им воде.
17
Тада пјева Израиљ пјесму ову: Дижи се, студенче; припијевајте га;
18
Студенче, који копаше кнезови, који ископаше поглавари народни с онијем који постави закон, палицама својим. А из пустиње отидоше у Мантанаил,
19
А из Мантанаила у Надил, а из Надила у Вамот,
20
А из Вамота у долину која је у пољу Моавском код горе Фазге и гледа у пустињу.
21
Тада посла Израиљ посланике к Сиону, цару Аморејском, говорећи:
22
Пусти да прођемо кроз твоју земљу, нећемо свртати ни у поље ни у виноград, нити ћемо пити воде из студенаца; ићи ћемо царским путем докле не пријеђемо међу твоју.
23
Али не даде Сион Израиљу да прође кроз земљу његову, него сабра Сион сав народ свој, и изађе на Израиља у пустињу, и дође у Јасу, и поби се с Израиљем.
24
Али га исијече Израиљ оштрим мачем, и освоји земљу његову од Арнона па до Јавока до синова Амоновијех, јер тврда бјеше међа синова Амоновијех.
25
И узе Израиљ сва она мјеста и насели се у свијем градовима Аморејским, у Есевону и у свијем селима његовијем.
26
Јер Есевон бјеше град Сиона, цара Аморејскога, који бјеше први завојштио на цара Моавскога и бјеше му узео сву земљу његову до Арнона.
27
Зато говоре у причи: Ходите у Есевон да се сагради и подигне град Сионов.
28
Јер огањ изађе из Есевона, пламен из града Сионова, и спали Ар Моавски и становнике на висини Арнонској.
29
Тешко теби, Моаве: пропао си, народе Хамосов; дао је синове своје који утекоше и кћери своје у ропство Сиону, цару Аморејском.
30
Али их постријељасмо, пропаде Есевон до Девона, и потрсмо их до Нофе, која допире до Медеве.
31
И тако живје Израиљ у земљи Аморејској.
32
Потом посла Мојсије да уходе Јазир, и узеше села око њега, и изагнаше Аморејце који бијаху ондје.
33
Потом обративши се, пођоше у Васан; и изиде Ог, цар Васански, пред њих, он и сав народ његов на бој у Едрајин.
34
А Господ рече Мојсију: Не бој га се; јер сам га дао у твоје руке и сав народ његов и земљу његову; и учини му како си учинио Сиону, цару Аморејском, који живљаше у Есевону.
35
И побише га и синове његове и сав народ његов, да не оста ниједан и освојише земљу његову.
Превод: Ђура Даничић (Стари завет), Свети архијерејски синод СПЦ (Нови завет). Извор текста: svetosavlje.org.