Стари завет · Поучне књиге
Пјесма над пјесмама 6
Радовање повратку пријатељичину.
1
Драги мој сиђе у врт свој, к лијехама мириснога биља, да пасе по вртовима и да бере љиљане.
2
Ја сам драгога својега, и мој је драги мој, који пасе међу љиљанима.
3
Лијепа си, драга моја, као Терса, красна си као Јерусалим, страшна као војска са заставама.
4
Одврати очи своје од мене, јер ме распаљују. Коса ти је као стадо коза које се виде на Галаду.
5
Зуби су ти као стадо оваца кад излазе из купала, које се све близне, а ниједне нема јалове.
6
Јагодице су твоје између витица твојих као кришка шипка.
7
Шездесет има царица и осамдесет иноча, и дјевојака без броја;
8
Али је једна голубица моја, безазлена моја, јединица у матере своје, изабрана у родитељке своје. Видјеше је дјевојке и називаше је блаженом; и царице и иноче хвалише је.
9
Ко је она што се види као зора, лијепа као мјесец, чиста као сунце, страшна као војска са заставама?
10
Сиђох у орашје да видим воће у долу, да видим цвате ли винова лоза, пупе ли шипци.
11
Не дознах ништа, а душа ме моја посади на кола Аминадавова.
12
Врати се, врати се, Суламко, врати се, врати се, да те гледамо. Шта ћете гледати на Суламци? Као чете војничке.
Превод: Ђура Даничић (Стари завет), Свети архијерејски синод СПЦ (Нови завет). Извор текста: svetosavlje.org.