Стари завет · Поучне књиге
Пјесма над пјесмама 7
Разговор између пријатеља и пријатељице.
1
Како су лијепе ноге твоје у обући, кћери кнежевска; саставци су бедара твојих као гривне, дјело руку умјетничких.
2
Пупак ти је као чаша округла, који није никад без пића; трбух ти је као стог пшенице ограђен љиљанима;
3
Двије дојке твоје као два близанца срнчета;
4
Врат ти је као кула од слонове кости; очи су ти као језера у Есевону на вратима Ватравимским; нос ти је као кула Ливанска која гледа према Дамаску;
5
Глава је твоја на теби као Кармил, и коса на глави твојој као царска порфира у боре набрана.
6
Како си лијепа и како си љупка, о љубави у милинама!
7
Узраст ти је као палма, и дојке као гроздови.
8
Рекох: Попећу се на палму, дохватићу гране њезине; и биће дојке твоје као гроздови на виновој лози, и мирис носа твојега као јабуке;
9
И грло твоје као добро вино, које иде право драгому мојему и чини да говоре усне онијех који спавају.
10
Ја сам драгога својега, и њега је жеља за мном.
11
Ходи, драги мој, да идемо у поље, да ноћујемо у селима.
12
Ранићемо у винограде да видимо цвате ли винова лоза, замеће ли се грожђе, цвату ли шипци; ондје ћу ти дати љубав своју.
13
Мандрагоре пуштају мирис, и на вратима је нашим свакојако красно воће, ново и старо, које за те дохраних, драги мој.
Превод: Ђура Даничић (Стари завет), Свети архијерејски синод СПЦ (Нови завет). Извор текста: svetosavlje.org.