Стари завет · Поучне књиге
Пјесма над пјесмама 8
Вјерност вјечито сједињених.
1
О да би ми брат био, да би сао сисе матере моје! Нашавши те на пољу, пољубила бих те, и не бих била пријекорна.
2
Повела бих те и довела бих те у кућу матере своје; ти би ме учио, а ја бих те појила вином мирисавијем, соком од шипака.
3
Лијева је рука његова мени под главом, а десном ме грли.
4
Заклињем вас, кћери Јерусалимске, не будите љубави моје, не будите је докле јој не буде воља.
5
Ко је она што иде горе из пустиње наслањајући се на драгога свога? Под јабуком пробудих те, гдје те роди мати твоја, гдје те роди родитељка твоја.
6
Метни ме као печат на срце своје, као печат на мишицу своју. Јер је љубав јака као смрт, и љубавна сумња тврда као гроб; жар је њезин као жар огњен, пламен Божји.
7
Многа вода не може угасити љубави, нити је ријеке потопити. Да ко даје све имање дома својега за ту љубав, осрамотио би се.
8
Имамо сестру малену, која још нема дојака. Шта ћемо чинити са сестром својом кад буде ријеч о њој?
9
Ако је зид, заградићемо на њему двор од сребра; ако ли врата, утврдићемо их даскама кедровијем.
10
Ја сам зид и дојке су моје као куле. Тада постах у очима његовијем као она која нађе мир.
11
Виноград имаше Соломон у Валамону; даде виноград чуварима да сваки доноси за род његов по тисућу сребрника.
12
Мој виноград који ја имам, преда мном је. Нека теби, Соломоне, тисућа, и двије стотине онима који чувају род његов.
13
Која наставаш у вртовима! Другови слушају глас твој, дај ми да га чујем.
14
Брже, драги мој, и буди као срна или као јеленче на горама мириснијем.
Превод: Ђура Даничић (Стари завет), Свети архијерејски синод СПЦ (Нови завет). Извор текста: svetosavlje.org.