Судије 6

А синови Израиљеви чинише што је зло пред Господом, и Господ их даде у руке Мадијанима за седам година.

И осили рука Мадијанска над Израиљем, те од страха Мадијанскога начинише себи синови Израиљеви јаме које су по горама, и пећине и ограде.

И кад би Израиљци посијали, долажаху Мадијани и Амалици и источни народ, долажаху на њих.

И ставши у око против њих, потираху род земаљски дори до Газе, и не остављаху хране у Израиљу, ни овце ни вола ни магарца.

Јер се подизаху са стадима својим и са шаторима својим, и долажаху као скакавци, тако много, и не бјеше броја њима ни камилама њиховијем, и долазећи у земљу пустошаху је.

Тада осиромаши Израиљ веома од Мадијана, и повикаше ка Господу синови Израиљеви.

А кад повикаше синови Израиљеви ка Господу од Мадијана,

Господ посла пророка к синовима Израиљевијем, а он им рече: Овако вели Господ Бог Израиљев: Ја сам вас извео из Мисира, и извео сам вас из дома ропскога,

И избавио сам вас из руке Мисирске и из руке свијех онијех који вас мучаху; и одагнао сам их испред вас, и дао сам вама земљу њихову.

Пак вам рекох: Ја сам Господ Бог ваш, не бојте се богова Амореја у којих земљи живите. Али не послушасте гласа мојега.

Потом дође анђео Господњи и сједе под храстом у Офри, који бијаше Јоаса Авијезерита; а син његов Гедеон врсијаше пшеницу на гумну да би побјегао с њом од Мадијана.

И јави му се анђео Господњи и рече му: Господ је с тобом, храбри јуначе!

А Гедеон му рече: О господару мој! Кад је Господ с нама, зашто нас снађе све ово? И гдје су сва чудеса његова која нам приповиједаше оци наши говорећи: Није ли нас Господ извео из Мисира? А сада нас је оставио Господ и предао нас у руке Мадијанима.

А Господ га погледа и рече му: Иди у тој сили својој и избавићеш Израиља из руку Мадијанских. Не послах ли те?

А он му рече: О Господе, чим ћу избавити Израиља? Ето, род је мој најсиромашнији у племену Манасијину, а ја сам најмањи у дому оца својега.

Тада му рече Господ: Ја ћу бити с тобом, те ћеш побити Мадијанце као једнога.

А Гедеон му рече: Ако сам нашао милост пред тобом, дај ми знак да ти говориш са мном.

Немој отићи одавде докле се ја не вратим к теби и донесем дар свој и ставим преда те. А он рече: Чекаћу докле се вратиш.

Тада отиде Гедеон, и зготови јаре и од ефе брашна хљебове пријесне, и метну месо у котарицу а јуху у лонац, и донесе му под храст и постави.

А анђео Божји рече му: Узми то месо и те хљебове пријесне и метни на ону стијену, а јуху пролиј. И он учини тако.

Тада анђео Господњи пружи крај од штапа који му бјеше у руци и дотаче се меса и хљебова пријеснијех; и подиже се огањ са стијене и спали месо и хљебове пријесне. И анђео Господњи отиде испред очију његовијех.

А Гедеон, видећи да бјеше анђео Господњи, рече: Ах, Господе Боже! Зато ли видјех анђела Господњега лицем к лицу?

А Господ му рече: Буди миран, не бој се, нећеш умријети.

И Гедеон начини ондје олтар Господу и назва га мир Господњи. Стоји и данас у Офри Авијезеритској.

И исту ноћ рече му Господ: Узми јунца који је оца твојега, јунца другога од седам година; и раскопај олтар Валов који има отац твој, и исијеци луг који је код њега.

И начини олтар Господу Богу својему наврх ове стијене, на згодну мјесту; па онда узми другога јунца и принеси жртву паљеницу на дрвима онога луга који исијечеш.

Тада узе Гедеон десет људи између слуга својих и учини како му заповједи Господ; али се бојаше дома оца својега и мјештана, те не учини дању него учини ноћу.

А кад ујутру усташе мјештани, а то раскопан олтар Валов и луг код њега исјечен; а јунац други принесен на жртву паљеницу на олтару начињеном.

И рекоше један другому: Ко то учини? И траживши и распитавши рекоше: Гедеон, син Јоасов, учини то.

Па рекоше мјештани Јоасу: Изведи сина својега да се погуби што раскопа олтар Валов и што исијече луг код њега.

А Јоас рече свјема који стајаху око њега: Ви ли хоћете да браните Вала? Ви ли хоћете да га избавите? Ко га брани, погинуће јутрос. Ако је бог, нека сам расправи с њим што му је раскопао олтар.

И прозва га онога дана Јеровал говорећи: Нека расправи с њим Вал што му раскопа олтар.

А сви Мадијани и Амалици и источни народ бијаху се скупили и прешавши преко Јордана, бијаху стали у око у долини Језраелу,

А дух Господњи наоружа Гедеона, и он затруби у трубу и скупи око себе породицу Авијезерову.

И посла гласнике по свему племену Манасијину, и скупише се око њега; посла гласнике и у племе Асирово и Завулоново и Нефталимово, те и они изидоше пред њих.

Тада рече Гедеон Богу: Ако ћеш ти избавити мојом руком Израиља, као што си рекао,

Ево, ја ћу метнути руно на гумну: ако роса буде само на руну а по свој земљи сухо, онда ћу знати да ћеш мојом руком избавити Израиља, као што си рекао.

И би тако; јер када уста сјутрадан, исциједи руно и истече росе из руна пуна здјела.

Опет рече Гедеон Богу: Немој се гњевити на ме, да проговорим још једном; да обидем руном још једном, нека буде само руно сухо, а по свој земљи нека буде роса.

И Бог учини тако ону ноћ; и би само руно сухо, а по свој земљи би роса.