Пређи на садржај
Судије 88 од 21

Стари завет · Историјске књиге

Судије 8

Гедеон гони неиријатеља. Његова дјеца и његова смрт.

1
А људи од племена Јефремова рекоше му: Шта нам то учини те нас не позва кад пође у бој на Мадијане? И викаху на њ жестоко.
2
А он им рече: Па шта сам учинио тако као ви? Није ли пабирчење Јефремово боље него берба Авијезерова?
3
Вама је у руке дао Господ кнезове Мадијанске, Орива и Зива; па што ја могох учинити тако као ви? Тада се утиша дух њихов према њему кад тако говори.
4
А кад Гедеон дође на Јордан, пријеђе преко њега с триста људи који бјеху с њим, а бјеху уморни гонећи.
5
Па рече људима Сокоћанима: Дајте неколико хљебова народу који иде за мном, јер су уморни, а ја гоним Зевеја и Салмана, цареве Мадијанске.
6
А главари Сокотски рекоше му: Је ли песница Зевејева и Салманова већ у твојој руци да дамо хљеба твојој војсци?
7
А Гедеон им рече: Кад ми Бог преда Зевеја и Салмана у руку, тада ћу помлатити тјелеса ваша трњем из ове пустиње и драчом.
8
И отиде оданде у Фануил, и рече Фануиљанима исто онако, а они му одговорише као што одговорише људи у Сокоту.
9
Зато и људима Фануиљанима рече: Кад се вратим здраво, развалићу ту кулу.
10
А Зевеј и Салман бијаху у Каркору, и војска њихова с њима, око петнаест тисућа, што их год оста од све војске источне; а побијенијех бијаше сто и двадесет тисућа људи који махаху мачем.
11
И отиде Гедеон преко онијех што живе под шаторима, с истока Нови и Јогвеји, и удари на војску кад војска стајаше безбрижна.
12
А Зевеј и Салман побјегоше, а он их потјера, и ухвати два цара Мадијанска, Зевеја и Салмана, и распуди сву војску.
13
И врати се Гедеон, син Јоасов, из боја прије сунчанога рођаја.
14
И ухвати момка из Сокота и испитива га; а он му пописа кнезове Сокотске и старјешине, седамдесет и седам људи.
15
Па кад дође к Сокоћанима, рече: Ево Зевеја и Салмана за које ми се ругасте говорећи: Је ли песница Зевејева и Салманова већ у твојој руци да дамо хљеба уморнијем људима твојим?
16
И узевши старјешине онога мјеста и трња из пустиње и драче, даде на њима углед Сокоћанима.
17
И кулу Фануилску развали и поби људе тамошње.
18
Потом рече Зевеју и Салману: Какви бјеху људи које побисте на Тавору? А они рекоше: Такви као ти; сваки бјеше на очима као царски син.
19
А он рече: То бјеху моја браћа, синови моје матере. Тако Господ био жив! Да сте их оставили у животу, не бих вас погубио.
20
Тада рече Јетеру, првенцу својему: Устани, погуби их. Али дијете не извуче мача својега, јер се бојаше, јер бјеше још дијете.
21
Тада рече Зевеј и Салман: Устани ти, уложи на нас; јер какав је човјек, онака му је и снага. И уставши Гедеон погуби Зевеја и Салмана, и узе мјесечиће који бијаху о вратовима камила њиховијех,
22
Потом рекоше Израиљци Гедеону: Буди нам господар ти и син твој и син сина твојега, јер си нас избавио из руке Мадијанске.
23
А Гедеон им рече: Нећу вам ја бити господар, нити ће вам син мој бити господар; Господ ће вам бити Господар.
24
Још им рече Гедеон: Једно ћу искати од вас: Да ми дате сваки гривну од плијена својега. А гривне имаху златне, јер бјеху Исмаиљци.
25
И одговорише: Даћемо драге воље. И разастрвши хаљину, бацаше на њу гривне, сваки од плијена својега.
26
И бјеше на меру златнијех гривана што изиска тисућа и седам стотина сикала злата, осим мјесечића и ланчића и хаљина скерлетнијех, што ношаху цареви Мадијански, и осим литарова што бијаху око врата камила њиховијех.
27
И Гедеон начини од тога оплећак, и остави га у својем граду Офри; и ондје сав Израиљ стаде чинити прељубу за њим, и би Гедеону и дому његову замка.
28
Тако бише покорени Мадијани пред синовима Израиљевијем, и више не дигоше главе. И земља би мирна четрдесет година за вијека Гедеонова.
29
И отишав Јеровал, син Јоасов, оста у својој кући.
30
А имаше Гедеон седамдесет синова који изидоше од бедара његовијех, јер имаше много жена.
31
А иноча његова, која бијаше у Сихему, и она му роди сина и надје му име Авимелех.
32
Потом умрије Гедеон, син Јоасов, у доброј старости, и би погребен у гробу Јоаса, оца својега Авијезерита, у Офри.
33
А кад умрије Гедеон, опет синови Израиљеви чинише прељубу за Валима, и поставише себи Вал-Верита за бога.
34
И не сјећаше се синови Израиљеви Господа Бога својега, који их је избавио из руку свијех непријатеља њиховијех унаоколо,
35
И не учинише милости дому Јеровала Гедеона према свему добру што је он учинио Израиљу.
Главе · Судије
  1. 1
  2. 2
  3. 3
  4. 4
  5. 5
  6. 6
  7. 7
  8. 8
  9. 9
  10. 10
  11. 11
  12. 12
  13. 13
  14. 14
  15. 15
  16. 16
  17. 17
  18. 18
  19. 19
  20. 20
  21. 21

Превод: Ђура Даничић (Стари завет), Свети архијерејски синод СПЦ (Нови завет). Извор текста: svetosavlje.org.

Покушајте