Stari zavet · Proročke knjige velikih proroka

Danilo 14

Car Kir se klanja idolu Vilu. Danilo odbija i otkriva prevaru sveštenika. Car ih ubija sa ženama i djecom. Danilo uništava Vila i hram njegov, ubija Drakona. Bačenom u jamu lavlju prorok Avakum donosi jelo. Car u jamu baca njegove klevetnike, proslavivši istinitog Boga.

I car Astijag se pridodade ocima svojim, i preuze Kir Persijski carstvo njegovo.

A Danilo življaše sa carem i bješe slavniji od svih prijatelja svojih.

I bješe idol kod Vavilonjana, po imenu Vil; i trošile su se na njega svakog dana dvanaest velikih mjera (artave) pšeničnog brašna[9] i ovaca četrdeset i vina šest mjera.[10]

I car ga je poštovao i hodio svaki dan da mu se pokloni. Danilo pak se klanjao Bogu svome.

I reče mu car: Zašto se ne klanjaš Vilu? A on reče: Jer ne poštujem idole rukotvorne, nego živog Boga koji je stvorio nebo i zemlju i koji gospodari svakim tijelom.

I reče mu car: Zar ne misliš daje Vil živi Bog?

I reče Danilo nasmijavši se: Ne varaj se, care, jer on je iznutra glina a spolja bakar, tako da nikada ništa niti je jeo niti pio.

I razgnjevivši se, car pozva sveštenike svoje i reče im: Ako mi ne kažete ko jede ovu hranu, umrijećete; ako li dokažete da je Vil jede, umrijeće Danilo, jer je pohulio na Vila.

I reče Danilo caru: Neka bude po tvojoj riječi. I bješe Vilovih sveštenika sedamdeset, osim žena i djece.

I dođe car s Danilom u hram Vilov.

I rekoše sveštenici Vilovi: Evo, mi ćemo izaći van, a ti, care, postavi jela i vino zahvativši položi, pa zatvori vrata i zapečati svojim prstenom. I kad dođeš ujutro ako ne nađeš sve pojedeno od Vila, da budemo ubijeni mi ili Danilo koji je lagao protiv nas.

Oni obmanjivahu, jer su bili napravili ispod trpeze tajni ulaz kroz koji su stalno ulazili i jeli (hranu).

A bi kad oni iziđoše, car postavi jela Vilu.

A Danilo naredi slugama svojim i donesoše pepeo i posuše sav hram pred samim carem. I kad iziđoše, zatvoriše vrata i biše zapečaćena prstenom carevim, pa otidoše.

Sveštenici pak dođoše noću po svom običaju i žene i djeca njihova, te sve pojedoše i popiše.

Car porani ujutro i Danilo s njim.

I reče car: Jesu li pečati cijeli, Danilo? On reče: Cijeli su, care.

I bi kad otvori vrata, pogledavši car na trpezu, zavika velikim glasom: Veliki si, Vile, i nema kod tebe nikakve obmane.

Tada se Danilo nasmija i zadrža cara da ne uđe sam unutra i reče: Pogledaj patos i razumi čiji su ovi tragovi.

I reče car: Vidim tragove ljudi i žena i djece.

I razgnjevivši se, tada car pohvata sveštenike i žene i djecu njihovu, i pokazaše mu tajna vrata kroz koja su ulazili i jeli ono što je bilo na trpezi.

I pobi ih car i predade Vila Danilu, i on ga uništi i hram njegov.

I bješe ondje veliki Drakon (zmija) koga Vavilonjani poštovahu.

I reče car Danilu: Ne možeš reći da on nije bog živi; zato mu se pokloni.

I reče Danilo: Gospodu Bogu mom ću se pokloniti, jer on je Bog živi;

Ti, pak, care, daj mi dozvolu i ubiću Drakona bez noža i štapa. I reče car: Dajem ti.

I uze Danilo smolu, mast i dlake i svari zajedno i napravi smješu i stavi Drakonu u usta, i pojevši Drakon se raspade. I reče: Vidite li vaše svetinje!

I bi kad čuše Vavilonjani, zaroptaše veoma i obratiše se caru i rekoše: Judejac posta car. Vila uništi, Drakona ubi i sveštenike pokla.

I rekoše došavši k caru: Predaj nam Danila! Ako li ne, ubićemo tebe i dom tvoj.

I vidje car da vrše na njega veliki pritisak, i primoran, predade im Danila.

Oni ga pak baciše u jamu lavlju, i bi ondje šest dana.

A bjehu u jami šest lavova, i davahu im dnevno po dva ljudska tijela i po dvije ovce.

A bješe prorok Avakum u Judeji, i on skuva jelo, pa nadrobi hljebove u sasud, i otide preko polja da odnese žeteocima.

I reče anđeo Gospodnji Avakumu: Ponesi ručak, koji imaš, u Vavilon Danilu u jamu lavlju.

I reče Avakum: Vavilon nisam vidio i jamu ne poznajem.

I uze ga anđeo Gospodnji za tjeme i, držeći ga za kosu njegove glave, postavi ga u Vavilonu iznad jame brzinom duha svoga.

I povika Avakum govoreći: Danilo, Danilo, uzmi ručak koji ti posla Bog.

I reče Danilo: Zar si me se sjetio, Bože, i nisi ostavio one koji te vole.

I ustavši Danilo, jede; anđeo pak Gospodnji povrati Avakuma odmah u njegovo mjesto.

A car dođe sedmog dana da oplakuje Danila; i dođe na jamu i pogleda, i, gle, Danilo sjeđaše.

I povikavši glasom velikim, reče: Veliki si, Gospode Bože Danilov, i nema drugog osim Tebe.

I izvadi ga, a krivce njegovog pogubljenja baci u jamu; i biše pojedeni odmah pred njim.

Glave · Danilo

Prevod: Đura Daničić (Stari zavet), Sveti arhijerejski sinod SPC (Novi zavet). Izvor teksta: svetosavlje.org.