Стари завет · Историјске књиге
1. о царевима 13
Царство Израиљево. Пророк из земље Јудине прориче против идолопоклонства у Ветиљу, чини знак на Јеровоаму, буде заведен и лав га закоље.
1
А гле, човјек Божји дође из земље Јудине с ријечју Господњом у Ветиљ кад Јеровоам стајаше код олтара да кади.
2
И повика пут олтара ријечју Господњом говорећи: Олтаре! Олтаре! Овако вели Господ: Ево, родиће се син дому Давидову по имену Јосија, који ће на теби клати свештенике висина, који каде на теби, и људске ће кости спалити на теби.
3
И учини знак истога дана говорећи: Ово је знак да је Господ то рекао: Ето, олтар ће се распасти и просуће се пепео што је на њему.
4
А кад цар Јеровоам чу ријечи човјека Божијега које викаше олтару Ветиљском, пружи руку своју с олтара говорећи: Држите га! Али усахну му рука коју пружи на њ, и не могаше је повратити к себи.
5
А олтар се распаде и просу се пепео с олтара, по знаку који учини човјек Божји ријечју Господњом.
6
Тада цар рече човјеку Божијему: Припадни ка Господу Богу својему и помоли се за ме да ми се поврати рука. И човјек се Божји помоли Господу, и поврати се цару рука и поста као што је била.
7
И рече цар човјеку Божијему: Ходи са мном кући мојој и поткријепи се, и даћу ти дар.
8
Али човјек Божји рече цару: Да ми даш по куће своје, не бих ишао с тобом, нити бих јео хљеба ни воде пио у овом мјесту.
9
Јер ми је тако заповједио својом ријечју Господ говорећи: Не једи хљеба ни пиј воде, нити се враћај истијем путем којим отидеш.
10
И отиде другим путем, а не врати се онијем којим бјеше дошао у Ветиљ.
11
А у Ветиљу живљаше један стар пророк, којему дође син његов и приповједи све што учини пророк Божји онај дан у Ветиљу, и ријечи које рече цару; и приповједише синови тога пророка оцу својему.
12
А отац им рече: Којим је путем отишао? И показаше синови пут којим отиде човјек Божији који бјеше дошао из земље Јудине.
13
А он рече синовима својим: Осамарите ми магарца. И осамарише му магарца, те усједе на њ.
14
И пође за човјеком Божјим, и нађе га, а он сједи под храстом, па му рече: Јеси ли ти човјек Божји што дође из земље Јудине? Он му одговори: Ја сам.
15
А он му рече: Ходи са мном мојој кући да једеш хљеба.
16
Али он одговори: Не могу се вратити с тобом ни ићи с тобом, нити ћу јести хљеба ни пити воде с тобом у овом мјесту.
17
Јер ми је речено ријечју Господњом: Не једи хљеба ни пиј воде ондје, нити се враћај путем којим отидеш.
18
А он му рече: И ја сам пророк као ти, и анђео Господњи рече ми ријечју Господњом говорећи: Врати га са собом у своју кућу нека једе хљеба и пије воде. Али му слага.
19
И врати се с њим, те једе хљеба у његовој кући и пи воде.
20
А кад сјеђаху за столом, дође ријеч Господња пророку који га бјеше вратио;
21
И повика на човјека Божијега који бјеше дошао из земље Јудине, и рече: Овако вели Господ: Што нијеси послушао ријечи Господње и нијеси држао заповијести коју ти је заповједио Господ Бог твој,
22
Него си се вратио и јео хљеба и пио воде на мјесту за које ти је рекао: Не једи хљеба ни пиј воде; зато неће твоје тијело доћи у гроб твојих отаца.
23
И пошто се пророк којега бјеше вратио наједе хљеба и пошто се напи, осамари му магарца.
24
А кад отиде, удеси га лав на путу и закла га. И тијело његово лежаше на путу, и магарац стајаше код њега; такођер и лав стајаше код тијела.
25
И гле, људи пролазећи видјеше тијело гдје лежи на путу и лава гдје стоји код тијела, и дошавши јавише у граду у којем живљаше стари пророк.
26
А кад то чу пророк који га бјеше вратио с пута, рече: Оно је човјек Божји који не послуша ријечи Господње, зато га даде Господ лаву да га растргне и усмрти, по ријечи Господњој коју му рече.
27
И рече синовима својим говорећи: Осамарите ми магарца. И осамарише.
28
И отишав нађе тијело гдје лежи на путу, и магарца и лава гдје стоје код тијела; лав не бјеше изјео тијела ни магарца растргао.
29
Тада пророк подиже тијело човјека Божијега, и метнув га на магарца, однесе га натраг, и дође у град стари пророк да га ожали и погребе.
30
И метну тијело у свој гроб, и плакаху над њим говорећи: Јаох, брате!
31
А пошто га погребе, рече синовима својим говорећи: Кад умрем, погребите ме у гробу гдје је погребен човјек Божји, покрај костију његовијех метните кости моје.
32
Јер ће се зацијело збити што је огласио по ријечи Господњој за олтар Ветиљски и за све куће висина које су по градовима Самаријским.
33
Пошто ово би, опет се Јеровоам не врати са својега злога пута; него опет начини из простога народа свештенике висинама; ко год хоћаше, томе он посвећиваше руке и тај постајаше свештеник висинама.
34
И то би на гријех дому Јеровоамову да би се истријебио и да би га нестало са земље.
Превод: Ђура Даничић (Стари завет), Свети архијерејски синод СПЦ (Нови завет). Извор текста: svetosavlje.org.