1. о царевима 2

А кад дође вријеме Давиду да умре, заповједи Соломону, сину својему, говорећи:

Ја идем куда иде све на земљи; а ти буди храбар и буди човјек.

И држи што ти је Господ Бог твој заповједио да држиш ходећи путовима његовијем и држећи уредбе његове и заповјести његове и законе његове и сведочанства његова, како је написано у закону Мојсијеву, да би напредовао у свему што узрадиш и за чим се год окренеш,

Да би Господ испунио ријеч своју коју ми је рекао говорећи: Ако успазе синови твоји на пут свој ходећи преда мном вјерно, свијем срцем својим и свом душом својом, тада ти неће нестати човјека на пријестолу Израиљеву.

А ти знаш шта ми је учинио Јоав, син Серујин, шта је учинио двјема војводама Израиљевијем, Авениру, сину Нирову и Амаси, сину Јетерову, које уби проливши у миру крв као у рату, и окаља крвљу као у рату појас свој око себе, и обућу своју на ногу.

Учини, дакле, по мудрости својој, и немој дати да се сиједа глава његова спусти с миром у гроб.

Синовима пак Варзелаја од Галада учини милост, и нека буду међу онима који једу за твојим столом, јер су тако дошли к мени кад сам бјежао од Авесалома, брата твојега.

И ето, код тебе је Симеј, син Гирин од Венијамина из Ваурима, који ме је љуто ружио кад иђах у Маханајим; али ми дође на сусрет на Јордан, и заклех му се Господом рекавши: Нећу те убити мачем.

Али му ти немој опростити, јер си мудар човјек и знаћеш шта ћеш му учинити, да оправиш сиједу главу његову с крвљу у гроб.

Тако почину Давид код отаца својих и би погребен у граду Давидову.

А царова Давид над Израиљем четрдесет година: У Хеврону царова седам година, а у Јерусалиму царова тридесет и три године.

И Соломон сједе на пријесто Давида, оца својега, и царство се његово утврди јако.

Тада дође Адонија, син Агитин, к Витсавеји, матери Соломоновој; а она рече: Јеси ли добро дошао? А он рече: Добро.

Потом рече: Имам нешто да ти кажем. А она рече: Говори.

Тада рече: Ти знаш да је моје било царство, и да је у мене био упро очи сав Израиљ да ја будем цар; али се царство пренесе и допаде брату мојему, јер му га Господ даде.

Зато те сада молим за једно; немој ме одбити. А она му рече: Говори.

А он рече: Говори цару Соломону, јер ти он неће одбити, нека ми да за жену Ависагу Сунамку.

А Витсавеја рече: Добро, ја ћу говорити цару за те.

И дође Витсавеја к цару Соломону да му говори за Адонију; а цар уста и срете је и поклонив јој се, сједе на свој пријесто и заповједи те намјестише столицу матери његовој, и она сједе њему с десне стране.

Тада она рече: Искала бих од тебе једну малу ствар, немој ме одбити. А цар јој рече: Ишти, мајко, нећу те одбити.

Она рече: Подај Ависагу Сунамку Адонију, брату својему, за жену.

А цар Соломон одговори матери својој и рече: Зашто иштеш Ависагу Сунамку за Адонију? Ишти и царство за њ, јер је он брат мој старији и има уза се Авијатара свештеника и Јоава, сина Серујина.

И закле се цар Соломон Господом говорећи: Тако да ми учини Бог и тако да дода, себи на смрт каза то Адонија данас.

И зато, тако да је жив Господ који ме је утврдио и посадио ме на пријестолу Давида оца мојега, и који ми је начинио кућу као што је рекао, данас ће погинути Адонија.

И посла цар Соломон Венају, сина Јодајева, који уложи на њ, те погибе.

А Авијатару свештенику рече цар: Иди у Анатот на њиву своју, јер си заслужио смрт, али те нећу данас погубити, јер си носио ковчег Господњи пред Давидом оцем мојим и подносио си све невоље које је подносио отац мој.

Тако Соломон свргне Авијатара да не буде свештеник Господњи, да испуни ријеч Господњу што рече у Силому за дом Илијев.

И овај глас дође до Јоава; а Јоав бјеше пристао за Адонијом, премда за Авесаломом не бјеше пристао; и утече Јоав у шатор Господњи и ухвати се за рогове олтару.

И јавише цару Соломону: Јоав утече у шатор Господњи, и ено га код олтара. А Соломон посла Венају, сина Јодајева, говорећи: Иди, уложи на њ.

И ушав Венаја у шатор Господњи, рече му: Цар је казао изиди. А он рече: Нећу; него овдје хоћу да умрем. А Венаја јави цару говорећи: Тако рече Јоав и тако ми одговори.

А цар му рече: Учини како је рекао, уложи на њ, и погреби га, и скини с мене и с дома оца мојега крв праву коју је пролио Јоав.

И нека Господ обрати крв његову на његову главу што уложи на два човјека праведнија и боља од себе, и уби их мачем без знања оца мојега Давида: Авенира, сина Нирова, војводу Израиљева и Амасу, сина Јетерова, војводу Јудина;

Нека се, дакле, крв њихова врати на главу Јоавову и на главу сјемена његова довијека; а Давиду и сјемену његову и дому његову и пријестолу његову нека буде мир довијека од Господа.

И отиде Венаја, син Јодајев, и уложи на њ и погуби га, и би погребен код куће своје у пустињи.

Тада постави цар Венају, сина Јодајева, на његово мјесто над војском, а Садока свештеника постави цар на мјесто Авијатарово.

Потом посла цар и дозва Симеја и рече му: Сагради себи кућу у Јерусалиму, па ту сједи и не излази одатле никуда.

Јер у који дан изидеш и пријеђеш преко потока Кедрона, знај зацијело да ћеш погинути, и крв ће твоја пасти на твоју главу.

А Симеј рече цару: Добра је та ријеч; како је рекао господар мој цар, тако ће учинити слуга твој. И сједје Симеј у Јерусалиму дуго времена.

Али се догоди послије три године, те утекоше двије слуге Симејеве к Ахису, сину Махину, цару Гатском. И би јављено Симеју: Ено ти слугу у Гату.

Тада уста Симеј, и осамари свога магарца и отиде у Гат к Ахису да тражи слуге своје. И врати се Симеј и доведе натраг слуге своје из Гата.

И јавише Соломону да је Симеј био отишао из Јерусалима у Гат и да се вратио.

Тада цар послав дозва Симеја и рече му: Нијесам ли те заклео Господом и нијесам ли ти тврдо рекао: У који дан изидеш куда му драго, знај зацијело да ћеш погинути? И ти ми рече: Добра је та ријеч коју чух.

Зашто, дакле, нијеси држао заклетве Господње и заповијести коју сам ти заповједио?

Потом рече цар Симеју: Ти знаш све зло за које зна срце твоје што си учинио Давиду оцу мојему; Господ враћа твоје зло на твоју главу.

А цар ће Соломон бити благословен, а пријесто Давидов утврђен пред Господом довијека.

И заповједи цар Венаји, сину Јодајеву, те изиде и уложи на њ, те погибе. И царство се утврди у руци Соломоновој.