Стари завет · Историјске књиге
1. о царевима 9
Бог говори са Соломоном. Соломон подиже градове; његова морнарица.
1
А кад Соломон сврши дом Господњи и дом царски и све што жељаше Соломон и рад бијаше начинити,
2
Јави се Господ Соломону други пут, као што му се бјеше јавио у Гаваону;
3
И рече му Господ: Услишио сам молбу твоју и молитву твоју којом си ми се молио; посветио сам тај дом који си сазидао да ту намјестим име своје довијека; и очи ће моје и срце моје бити ондје вазда.
4
А ти, ако узидеш преда мном како је ишао Давид отац твој с цијелијем и правијем срцем творећи све што сам ти заповједио и држећи уредбе моје и законе моје,
5
Утврдићу пријесто царства твојега над Израиљем навијек, као што сам казао Давиду, оцу твојему, говорећи: Неће ти нестати човјека на пријестолу Израиљеву.
6
Али ако се ви и синови ваши одвратите од мене и не уздржите заповијести мојих и уредаба мојих које сам вам дао, и отидете и станете служити другим боговима и клањати им се,
7
Тада ћу истријебити Израиља са земље коју сам вам дао, и овај дом који сам посветио имену својему, одбацићу од себе, и Израиљ ће постати прича и подсмијех међу свијем народима;
8
А дом овај колико је славан, ко год прође мимо њ, зачудиће се и запиштаће и рећи ће: Зашто учини Господ ово од ове земље и од овога дома?
9
И одговараће се: Јер одусташе Господа Бога својега који изведе оце њихове из земље Мисирске, и узеше друге богове, и клањаше им се и служише им; зато пусти на њих Господ све ово зло.
10
А кад прође двадесет година, у које сазида Соломон ова два дома, дом Господњи и дом царски,
11
А Хирам, цар Тирски, даде Соломону дрва кедровијех и дрва јеловијех и злата колико му год воља бјеше, тада цар Соломон даде Хираму двадесет градова у земљи Галилејској.
12
И дође Хирам из Тира да види градове које му даде Соломон, али не бише му по вољи.
13
Па рече: Какви су то градови што си ми их дао, брате? И назва их: Земља Кавул; и оста им то име до данас.
14
А Хирам бјеше послао цару сто и двадесет таланата злата.
15
И тако цар Соломон одреди људе, те сазида дом Господњи и дом свој и Милон, и зидове око Јерусалима, и Асор и Мегидон и Гезер.
16
Јер Фараон, цар Мисирски, изиде и узе Гезер, и спали га огњем, и поби Хананеје који живљаху у граду, и даде га у прћију кћери својој, жени Соломоновој.
17
А Соломон сазида Гезер и Вет-Орон Доњи.
18
И Валат и Тадмор у пустињи у земљи,
19
И све градове у којима Соломон имаше житнице, и градове у којима му бијаху кола, и градове у којима му бијаху коњици, и што год Соломону би воља зидати у Јерусалиму и на Ливану и у свој земљи царства својега.
20
И сав народ који бјеше остао од Амореја, Хетеја, Ферезеја, Јевеја и Јевусеја, који не бијаху од синова Израиљевијех,
21
Синове њихове, који бјеху остали иза њих у земљи, којих не могоше синови Израиљеви истријебити, њих Соломон нагна да плаћају данак и робују до данашњега дана.
22
А од синова Израиљевијех не учини ниједнога робом, него бијаху војници и слуге његове и кнезови, војводе његове, и заповједници над колима његовијем и над коњицима његовијем.
23
И бјеше главнијех настојника над послом Соломоновијем пет стотина и педесет, који управљаху народом који рађаше посао.
24
А кћи Фараонова пресели се из града Давидова у дом свој који јој сазида. Тада сазида и Милон.
25
И Соломон приношаше три пута на годину жртве паљенице и жртве захвалне на олтару који начини Господу, и кађаше на олтару који бјеше пред Господом, кад сврши дом.
26
И лађе начини цар Соломон у Есион-Гаверу, који је код Елота на обали Црвенога мора у земљи Едомској.
27
И посла Хирам на тијем лађама слуге своје, лађаре вјеште мору, са слугама Соломоновијем;
28
И дођоше у Офир, и узеше оданде злата четири стотине и двадесет таланата, и донесоше цару Соломону.
Превод: Ђура Даничић (Стари завет), Свети архијерејски синод СПЦ (Нови завет). Извор текста: svetosavlje.org.