Стари завет · Историјске књиге
1. о царевима 22
Рат против Сиријаца. Пророк Михеја прориче полом. Ахавова пропаст. Јосафатова владавина над Јудом. Цар Охозија у Израиљу.
1
И прођоше три године без рата између Сираца и Израиљаца.
2
А треће године дође Јосафат, цар Јудин, к цару Израиљеву.
3
И рече цар Израиљев слугама својим: Не знате ли да је наш Рамот у Галаду? А ми не радимо да га узмемо из руку цара Сирскога.
4
И рече Јосафату: Хоћеш ли ићи са мном на војску на Рамот Галадски? А Јосафат рече цару Израиљеву: Ја као ти, народ мој као твој народ, коњи моји као твоји коњи.
5
Још рече Јосафат цару Израиљеву: Упитај данас шта ће Господ рећи.
6
Тада цар Израиљев сабра око четири стотине пророка и рече им: Хоћу ли ићи на војску на Рамот Галадски или ћу се оканити? А они рекоше: Иди, јер ће га Господ дати у руке цару.
7
А Јосафат рече: Има ли ту још који пророк Господњи да га питамо?
8
А цар Израиљев рече Јосафату: Има још један човјек преко којега бисмо могли упитати Господа; али ја мрзим на њ, јер ми не прориче добра него зло; то је Михеја, син Јемлин. А Јосафат рече: Нека цар не говори тако.
9
Тада цар Израиљев дозва једнога дворанина и рече му: Брже доведи Михеју, сина Јемлина.
10
А цар Израиљев и Јосафат, цар Јудин, сјеђаху сваки на својем пријестолу обучени у царске хаљине на пољани код врата Самаријских, и сви пророци пророковаху пред њима.
11
И Седекија, син Хананин, начини себи гвоздене рогове и рече: Овако вели Господ: Овијем ћеш побости Сирце докле их не истријебиш.
12
Тако и сви пророци пророковаху говорећи: Иди на Рамот Галадски и бићеш срећан, јер ће га Господ дати цару у руке.
13
А посланик који отиде да дозове Михеју, рече му говорећи: Ево, пророци проричу сви једнијем гласом добро цару; нека и твоја ријеч буде као ријеч њихова, говори добро.
14
А Михеја рече: Тако да је жив Господ, говорићу оно што ми Господ каже.
15
И кад дође к цару, рече му цар: Михеја! Хоћемо ли ићи на војску на Рамот Галадски или ћемо се оканити? А он му рече: Иди, бићеш срећан, јер ће га Господ дати цару у руке.
16
А цар му рече: Колико ћу те пута заклињати да ми не говориш него истину у име Господње?
17
Тада рече: Видјех сав народ Израиљев разасут по планинама као овце које немају пастира; јер рече Господ: Ови немају господара; нека се врате свак својој кући с миром.
18
Тада рече цар Израиљев Јосафату: Нијесам ли ти рекао да ми неће пророковати добра него зло?
19
А Михеја му рече: Зато чуј ријеч Господњу; видјех Господа гдје сједи на пријестолу својем, а сва војска небеска стајаше му с десне и с лијеве стране.
20
И рече Господ: Ко ће преварити Ахава да отиде и падне код Рамота Галадскога? И један рече ово, а други оно.
21
Тада изиде један дух и, ставши пред Господа, рече: Ја ћу га преварити. А Господ му рече: Како?
22
Одговори: Изаћи ћу и бићу лажљив дух у устима свијех пророка његовијех. А Господ му рече: Преварићеш га и надвладаћеш, иди и учини тако.
23
Зато сада ето: Господ је метнуо лажљив дух у уста свијем твојим пророцима, а Господ је изрекао зло по те.
24
Тада приступи Седекија, син Хананин, и удари Михеју по образу говорећи: Куда је отишао дух Господњи од мене да говори с тобом?
25
А Михеја му рече: Ето, видјећеш у онај дан кад отидеш у најтајнију клијет да се сакријеш.
26
Тада цар Израиљев рече: Ухвати Михеју и одведи га к Амону, заповједнику градском, и к Јоасу, сину цареву;
27
И реци им: Овако вели цар: Метните овога у тамницу и дајте му по мало хљеба и по мало воде докле се не вратим у миру.
28
А Михеја рече: Ако се вратиш у миру, није Господ говорио преко мене. Још рече: Чујте, сви народи!
29
И отиде цар Израиљев с Јосафатом, царем Јудинијем, на Рамот Галадски.
30
И рече цар Израиљев Јосафату: Ја ћу се преобући кад пођем у бој, а ти обуци своје одијело. И преобуче се цар Израиљев и отиде у бој.
31
А цар Сирски заповједи војводама, којих бијаху тридесет и двије над колима његовијем, и рече: Не ударајте ни на малога ни на великога, него на самога цара Израиљева.
32
И кад војводе од кола видјеше Јосафата, рекоше: Зацијело је цар Израиљев. И окренуше се на њ да ударе; али Јосафат повика.
33
А војводе од кола видјеше да није цар Израиљев, те одступише од њега.
34
А један застријели из лука нагоном и устријели цара Израиљева гдје спуча оклоп. А он рече својему возачу: Савиј руком својом и извези ме из боја, јер сам рањен.
35
И бој би жесток онога дана, а цар заоста на колима својим према Сирцима, па умрије увече, и крв из ране његове тецијаше у кола.
36
И прође гласник по војсци о заходу сунчаном говорећи: Свак у свој град и свак у своју земљу!
37
Тако умрије цар, и однесоше га у Самарију; и погребоше цара у Самарији.
38
А кад праху кола на језеру Самаријском, лизаше пси крв његову, тако и кад праху оружје његово, по ријечи коју рече Господ.
39
А остала дјела Ахавова и све што је учинио, и за кућу од слонове кости коју је саградио и за све градове што је саградио, није ли то записано у дневнику царева Израиљевијех?
40
Тако почину Ахав код отаца својих, и на његово се мјесто зацари Охозија, син његов.
41
А Јосафат, син Асин, зацари се над Јудом четврте године царовања Ахавова над Израиљем;
42
И имаше Јосафат тридесет и пет година кад поче царовати, и царова двадесет и пет година у Јерусалиму. А матери му бјеше име Азува, кћи Силејева.
43
И хођаше путем Асе, оца својега, сасвијем, и не одступи од њега чинећи све што је право пред Господом.
44
Али висина не оборише; народ још приношаше жртве и кађаше на висинама.
45
И учини мир Јосафат с царем Израиљевијем.
46
А остала дјела Јосафатова и јунаштва што учини и како војева, није ли то записано у дневнику царева Јудинијех?
47
Он истријеби из земље своје остатак аџувана, који бијаху остали за живота Асе, оца његова.
48
У то вријеме не бијаше цара у Идумеји, него бијаше намјесник царев.
49
И Јосафат начини лађе Тарсиске да иду у Офир по злато; али не отидоше јер се лађе разбише у Есион-Гаверу.
50
Тада рече Охозија, син Ахавов, Јосафату; Нека иду моје слуге с твојим слугама на лађама. Али Јосафат не хтје.
51
И почину Јосафат код отаца својих, и погребоше га код отаца његовијех у граду Давида, оца његова, а на његово се мјесто зацари Јорам, син његов.
52
Охозија, син Ахавов, зацари се над Израиљем у Самарији седамнаесте године царовања Јосафатова над Јудом; и царова над Израиљем двије године.
53
И чињаше што је зло пред Господом, и хођаше путем оца својега и путем матере своје и путем Јеровоама, сина Наватова, који наведе на гријех Израиља.
54
И служаше Валу и клањаше му се, и гњевљаше Господа Бога Израиљева сасвијем како је чинио отац његов.
Превод: Ђура Даничић (Стари завет), Свети архијерејски синод СПЦ (Нови завет). Извор текста: svetosavlje.org.