1. о царевима 12

Тада отиде Ровоам у Сихем, јер се ондје скупи сав Израиљ да га зацаре.

А Јеровоам, син Наватов, који још бијаше у Мисиру побјегавши онамо од цара Соломона, кад чу, он још оста у Мисиру.

Али послаше и дозваше га. Тако Јеровоам и сав збор Израиљев дођоше и рекоше Ровоаму говорећи:

Твој је отац метнуо на нас тежак јарам; него ти сада олакшај љуту службу оца својега и тешки јарам који је метнуо на нас, пак ћемо ти служити.

А он им рече: Идите, па до три дана дођите опет к мени. И народ отиде.

Тада цар Ровоам учини вијеће са старцима који стајаше пред Соломоном, оцем његовијем, док бијаше жив и рече: Како свјетујете да одговорим народу?

А они му одговорише говорећи: Ако данас угодиш народу и послушаш их и одговориш им лијепијем ријечима, они ће ти бити слуге свагда.

Али он остави свјет што га свјетоваше старци и учини вијеће с младићима који одрастоше с њим и који стајаху пред њим.

И рече им: Шта ви свјетујете да одговоримо народу који ми рекоше говорећи: Олакшај јарам који је метнуо на нас твој отац?

Тада му одговорише младићи који одрастоше с њим, и рекоше: Овако кажи народу што ти рече: Твој је отац метнуо на нас тежак јарам, него нам ти олакшај; овако им реци: Мој је мали прст дебљи од бедара оца мојега.

Отац је мој метнуо на вас тежак јарам, а ја ћу још дометнути на ваш јарам; отац вас је мој шибао бичевима, а ја ћу вас шибати бодљивијем бичевима.

А трећи дан дође Јеровоам и сав народ к Ровоаму, како им бјеше казао цар рекавши: Дођите опет к мени до три дана.

И цар одговори оштро народу оставивши свјет што га свјетоваше старци;

И рече им како га свјетоваше младићи говорећи: Мој је отац метнуо на вас тежак јарам, а ја ћу још дометнути на јарам ваш; отац вас је мој шибао бичевима, а ја ћу вас шибати бодљивијем бичевима.

И цар оглуши се народа, јер Господ бјеше тако уредио да би потврдио ријеч своју што је рекао преко Ахије Силомљанина Јеровоаму, сину Наватову.

А кад видје сав Израиљ гдје их се цар оглуши, одговори народ цару говорећи: Какав дио ми имамо с Давидом? Немамо нашљедства са сином Јесејевијем. У шаторе своје, Израиљу! А ти, Давиде, сад гледај своју кућу. Тако отиде Израиљ у шаторе своје.

Само над синовима Израиљевијем који живљаху по градовима Јудинијем, зацари се Ровоам.

И цар Ровоам посла Адорама који бијаше над данком; али га сав Израиљ засу камењем, те погибе, а цар Ровоам брже сједе на кола, те побјеже у Јерусалим.

Тако отпаде Израиљ од дома Давидова до данашњега дана.

И кад чу сав Израиљ да се вратио Јеровоам, пославши дозваше га на скупштину и поставише га царем над свијем Израиљем. Не приста за домом Давидовијем ниједно племе осим самога племена Јудина.

А Ровоам дошав у Јерусалим, сазва сав дом Јудин и племе Венијаминово, сто и осамдесет тисућа одабранијех војника, да завојште на дом Израиљев да поврате царство Ровоаму, сину Соломонову.

Али дође ријеч Божја Семеју, човјеку Божијему, говорећи:

Кажи Ровоаму, сину Соломонову, цару Јудину, и свему дому Јудину и Венијаминову и осталоме народу, и реци:

Овако вели Господ: Не идите и не бијте се с браћом својом, синовима Израиљевијем; вратите се свак својој кући, јер сам ја наредио тако да буде. И они послушаше ријеч Господњу и вративши се отидоше како Господ рече.

Потом сазида Јеровоам Сихем у гори Јефремовој и насели се у њему; а послије отиде оданде и сазида Фануил.

И рече Јеровоам у срцу свом: Може се царство повратити дому Давидову.

Ако овај народ стане ићи у Јерусалим да приноси жртве у дому Господњем, срце ће се народу обратити ка господару његову Ровоаму, цару Јудину, те ће ме убити и повратиће се к Ровоаму, цару Јудину.

Зато цар смисли, те начини два телета од злата, па рече народу: Не треба више да идете у Јерусалим; ево богова твојих, Израиљу, који су те извели из земље Мисирске.

И намјести једно у Ветиљу, а друго намјести у Дану.

И то би на гријех, јер народ иђаше к једноме до Дана.

И начини кућу на висини, и постави свештенике од простога народа који не бијаху од синова Левијевих.

И учини Јеровоам празник осмога мјесеца петнаестога дана, као што је празник у земљи Јудиној, и принесе жртве на олтару; тако учини и у Ветиљу приносећи жртве теоцима које начини; и постави у Ветиљу свештенике висинама које начини.

И петнаестога дана осмога мјесеца, који бјеше смислио у срцу свом, приношаше жртве на олтару који начини у Ветиљу, и празноваше празник са синовима Израиљевијем и приступи к олтару да кади.