Стари завет · Историјске књиге
2. Дневника 15
Предсказање Азаријино. Цар Аса наставља истребљење идолопоклонства. Обнова савеза са Господом.
1
Тада дух Божји дође на Азарију, сина Одидова,
2
Те отиде пред Асу и рече му: Чујте ме, Асо и све племе Јудино ц Венијаминово! Господ је с вама, јер сте ви с њим; и ако га устражите, наћи ћете га; ако ли га оставите, и он ће вас оставити.
3
Дуго је Израиљ без правога Бога и без свештеника учитеља, и без закона.
4
А да су се у невољи својој обратили ка Господу Богу Израиљеву и тражили га, нашли би га.
5
Али у ово вријеме не може се на миру одлазити ни долазити; јер је немир велик међу свијем становницима земаљским;
6
И потиру народ један други, и градови један други, јер их Бог смете свакојаким невољама.
7
Зато ви будите храбри и немојте да вам клону руке, јер има плата за ваш труд.
8
А кад чу Аса те ријечи и пророштво пророка Одида, охрабри се и истријеби гадне богове из све земље Јудине и Венијаминове и из градова које бјеше узео у гори Јефремовој, и понови олтар Господњи који бијаше пред тријемом Господњим.
9
Потом сазва све племе Јудино и Венијаминово и дошљаке који бијаху код њих од Јефрема и Манасије и Симеона, јер их много пребјеже к њему из народа Израиљева кад видјеше да је Господ Бог његов с њим.
10
И искупише се у Јерусалим трећега мјесеца петнаесте године царовања Асина.
11
И у онај дан принесоше Господу жртве од плијена који догнаше, седам стотина волова и седам тисућа оваца.
12
И ухватише вјеру да траже Господа Бога отаца својих свијем срцем својим и свом душом својом;
13
А ко год не би тражио Господа Бога Израиљева, да се погуби, био мали или велики, човјек или жена.
14
И заклеше се Господу гласом великим и уз кликовање и уз трубе и рогове.
15
И радоваше се сав народ Јудин због те заклетве, јер из свега срца својега заклеше се, и од све воље своје тражише га и нађоше га; и Господ им даде мир одсвуда.
16
Још и Маху, матер своју, сврже Аса с власти, јер бјеше начинила у лугу идола; и Аса обали идола њезина и изломи га и сажеже на потоку Кедрону.
17
Али висине не бише оборене у Израиљу, али срце Асино бјеше право свега вијека његова.
18
И унесе у дом Божји што бјеше посветио отац његов и што бјеше сам посветио, сребро и злато и судове.
19
И не би рата до тридесет пете године царовања Асина.
Превод: Ђура Даничић (Стари завет), Свети архијерејски синод СПЦ (Нови завет). Извор текста: svetosavlje.org.