Стари завет · Историјске књиге
2. Дневника 23
Свештеник Јодај помазује Јоаса за цара; Готолија погубљена и раскопан дом Валов.
1
А седме године ослободи се Јодај, и узе к себи стотинике Азарију, сина Јероамова, и Исмаила, сина Јоананова, и Азарију, сина Овидова, и Масију, сина Адајева, и Елисафата, сина Зихријева, и ухвати вјеру с њима,
2
Те пролазећи земљу Јудину, сабраше Левите из свијех градова Јудинијех и главаре породица отачких у Израиљу, и дођоше у Јерусалим.
3
И сав збор учини вјеру у дому Божијем с царем; и Јодај им рече: Ево, син ће царев царовати, као што је рекао Господ за синове Давидове.
4
Ово учините: Трећина вас који долазите у суботу између свештеника и Левита нека буду вратари на прагу;
5
А друга трећина нека буде у царском двору; а остала трећина на вратима од темеља, а сав народ у тријемовима дома Господњега.
6
Нико да не улази у дом Господњи осим свештеника и онијех Левита који служе; они нека улазе, јер су посвећени, а сав народ нека чини што је Господ заповједио да чини.
7
И Левити нека опколе цара сваки с оружјем својим у руци; и ко би год ушао у дом, да се погуби; и будите уз цара кад стане улазити и излазити.
8
И учинише Левити и сав народ Јудин све што заповједи свештеник Јодај; и узеше сваки своје људе који долажаху у суботу и који одлажаху у суботу; јер Јодај свештеник не отпусти редова.
9
И даде Јодај свештеник стотиницима копља и штитове и штитиће цара Давида што бијаху у дому Божијем.
10
И постави сав народ све с оружјем у руку, од десне стране дома до лијеве према олтару и према дому, око цара.
11
Тада изведоше сина царева и метнуше му на главу вијенац, и даше му свједочанство и зацарише га, и Јодај и синови његови помазаше га и рекоше: Да живи цар!
12
А кад Готолија чу вику народа који се стјецаше и хваљаше цара, дође к народу у дом Господњи.
13
И погледа и, гле, цар стајаше код својега ступа на уласку, а кнезови и трубе око цара, и сав народ земаљски радоваше се и трубе трубљаху и пјевачи пјеваху уз оруђа музичка и они који почињаху у пјевању. Тада раздрије Готолија хаљине своје и повика: Буна! Буна!
14
А Јодај свештеник заповједи да изиду стотиници који бијаху над војском, и рече им: Изведите је из врста напоље, и ко пође за њом нека се погуби мачем; јер рече свештеник: Немојте је убити у дому Господњем.
15
И начинише јој мјесто, те отиде како се иде вратима коњским у дом царев, и ондје је погубише.
16
Тада Јодај учини вјеру међу собом и свијем народом и царем да ће бити народ Господњи.
17
Потом сав народ отиде у дом Валов и раскопаше га, и олтаре његове и ликове његове изломише, а Матана, свештеника Валова, убише пред олтарима.
18
И Јодај уреди опет службу у дому Господњем међу свештеницима и Левитима, које Давид бјеше одредио дому Господњему да би приносили жртве паљенице Господу, као што пише у закону Мојсијеву, с весељем и пјесмама, по наредби Давидовој.
19
Постави и вратаре на вратима дома Господњега да не би улазио нечист ода што му драго.
20
И узе стотинике и знатније људе и који управљаху народом, сав народ земаљски, и изведе цара из дома Господњега и уђоше високим вратима у дом царски, и посадише цара на царски пријесто.
21
И радоваше се сав народ земаљски, и град се умири кад Готолију убише мачем.
Превод: Ђура Даничић (Стари завет), Свети архијерејски синод СПЦ (Нови завет). Извор текста: svetosavlje.org.