2. Дневника 25

Бијаше Амасији двадесет и пет година кад поче царовати, и царова двадесет и девет година у Јерусалиму. Матери му бјеше име Јоадана из Јерусалима.

Он чињаше што је право пред Господом, али не цијелијем срцем.

И кад се утврди у царству, поби слуге своје који убише цара, оца његова.

Али синова њиховијех не погуби, него учини како пише у закону, у књизи Мојсијевој, гдје је заповједио Господ говорећи: Оцеви да не гину за синове, ни синови за оцеве, него сваки за свој гријех нека гине.

Иза тога скупи Амасија народ Јудин, и постави по домовима отачким тисућнике и стотинике по свој земљи Јудиној и Венијаминовој, и изброји их од двадесет година и више, и нађе их триста тисућа војника изабранијех који ношаху копље и штит.

И још најми између Израиљаца сто тисућа храбријех људи за сто таланата сребра.

Али дође му човјек Божји и рече: Царе, да не иде с тобом војска Израиљска, јер Господ није с Израиљцима, нити са синовима Јефремовијем.

Него иди ти и буди храбар у боју; иначе ће те оборити Бог пред непријатељем, јер Бог може и помоћи и оборити.

Тада рече Амасија човјеку Божијему: А шта ће бити од сто таланата што сам дао војсци Израиљевој? А човјек Божји рече: Има Господ да ти да више од тога.

И тако одвоји Амасија војску што му бјеше дошла од Јефрема да отиду у своје мјесто; а они се врло расрдише на Јуду и вратише се у своје мјесто с великим гњевом.

А Амасија ослободивши се поведе народ свој и отиде у Слану долину, и поби десет тисућа синова Сировијех;

И десет тисућа живијех заробише Јудејци; и одведоше на врх стијене и побацаше их са врх стијене да се сви распадоше.

А војници које Амасија посла натраг да не иду с њим у бој, навалише на градове Јудине од Самарије до Вет-Орона, и побише по њима три тисуће и заплијенише велик плијен.

А кад се врати Амасија разбивши Идумеје, донесе богове синова Сировијех, и постави их себи за богове и клањаше им се и кађаше им.

Тада се разгњеви Господ на Амасију и посла к њему пророка који му рече: Зашто тражиш богове тога народа који не избавише својега народа из твоје руке?

И кад говораше цару, он му рече: Јеси ли постављен цару за савјетника? Престани; зашто да погинеш? И тако преста пророк, али рече: Знам да те је Бог наумио истријебити кад то радиш, а не слушаш савјета мојега.

Тада смисли Амасија, цар Јудин, и посла к Јоасу, сину Јоахаза, сина Јујева, цару Израиљеву, и поручи: Ходи да се огледамо.

А Јоас цар Израиљев посла к Амасији, цару Јудину, и поручи му: Трн на Ливану посла ка кедру на Ливану и поручи: Дај своју кћер сину мојему за жену. Али наиђе звијерје Ливанско и изгази трн.

Велиш, побио си Едомце, па се понесе срце твоје, и тражиш славе; сједи код куће своје; зашто би се заплетао у зло да паднеш и ти и Јуда с тобом?

Али не послуша Амасија, јер од Господа то би да их да у руке непријатељу, што тражише богове Едомске.

И отиде Јоас, цар Израиљев, и огледаше се, он и Амасија, цар Јудин, у Вет-Семесу Јудину.

Али Јуду разби Израиљ, те побјегоше сваки ка својему шатору.

А Амасију, цара Јудина, сина Јоаса, сина Јоахазова, ухвати Јоас, цар Израиљев у Вет-Семесу и одведе га у Јерусалим; и обори зид Јерусалимски од врата Јефремовијех до врата на углу, четири стотине лаката.

И узе све злато и сребро и све посуђе што се нађе у дому Божијем у Овид-Едома и у ризници дома царскога, и таоце, па се врати у Самарију.

И поживје Амасија, син Јоасов, цар Јудин, по смрти Јоаса, сина Јоахаза, цара Израиљева, петнаест година.

А остала дјела Амасијина, прва и пошљедња, ето, нијесу ли записана у књизи о царевима Јудинијем и Израиљевијем?

И пошто Амасија одступи од Господа, дигоше буну на њ у Јерусалиму, а он побјеже у Лахис. Али послаше за њим у Лахис и убише га ондје.

И донесоше га на коњма и погребоше га код отаца његовијех у граду Јудину.