Стари завет · Историјске књиге
2. Дневника 16
Аса се, кад му запријети Васа, цар Израиљев, гријеши о Господа и његовога пророка. Смрт његова.
1
Године тридесет шесте царовања Асина изиде Васа, цар Израиљев, на Јуду и стаде зидати Раму да не да никому отићи к Аси, цару Јудину, ни од њега доћи.
2
Тада узе Аса сребро и злато из ризница дома Господњега и дома царева, и посла Вен-Ададу, цару Сирскому, који живљаше у Дамаску, и поручи:
3
Вјера је између мене и тебе, између оца мојега и оца твојега, ево, шаљем ти сребра и злата, хајде поквари вјеру коју имаш с Васом, царем Израиљевијем, еда би отишао од мене.
4
И послуша Вен-Адад цара Асу, и посла војводе своје на градове Израиљеве, и освојише Ијон и Дан и Авел-Мајим и све градове Нефталимове у којима бијаху житнице.
5
А кад Васа то чу, преста зидати Раму и остави дјело своје.
6
Тада цар Аса узе сав народ Јудин, те однесоше камење из Раме и дрво, чим зидаше Васа, и од њега сазида Гавају и Миспу.
7
А у то вријеме дође Ананије видјелац к Аси, цару Јудину, и рече му: Што си се поуздао у цара Сирскога, а нијеси се поуздао у Господа Бога својега, зато се војска цара Сирскога измаче из твојих руку.
8
Нијесу ли Етиопљани и Лувеји имали велике војске с врло много кола и коњика? Па кад си се поуздао у Господа даде ти их у руке.
9
Јер очи Господње гледају по свој земљи да би показивао силу своју према онима којима је срце цијело према њему. Лудо си у том радио; зато ће одселе бити ратови на те.
10
Тада се Аса разгњеви на пророка и врже га у тамницу, јер се расрди на њ за то; и потлачи Аса неке из народа у то вријеме.
11
Али, гле, дјела Асина, прва и пошљедња, ено записана су у књизи о царевима Јудинијем и Израиљевијем.
12
И разбоље се Аса тридесет девете године царовања својега од ногу, и болест његова би врло тешка, али ни у болести својој не тражи Господа него љекаре.
13
И тако почину Аса код отаца својих, и умрије четрдесет прве године царовања својега.
14
И погребоше га у гробу његову, који ископа себи у граду Давидову, и метнуше га на постељу коју бјеше напунио мирисавијех ствари и масти зготовљенијех вјештином апотекарском, и спалише му их врло много.
Превод: Ђура Даничић (Стари завет), Свети архијерејски синод СПЦ (Нови завет). Извор текста: svetosavlje.org.