2. Дневника 14

А кад почину Авија код отаца својих и погребоше га у граду Давидову, зацари се на његово мјесто Аса, син његов. За његова времена почину земља десет година.

И чињаше Аса што је добро и право пред Господом Богом његовијем.

Јер обори олтаре туђе и висине, и изломи ликове њихове и исијече лугове њихове.

И заповједи синовима Јудинијем да траже Господа Бога отаца својих и да извршују закон и заповијест његову.

Обори по свијем градовима Јудинијем висине и сунчане ликове, и почину царство за његова времена.

И сазида тврде градове у земљи Јудиној, јер земља бијаше у миру, нити бјеше рата с њим онијех година, јер му Господ даде мир.

И рече Јуди: Да сазидамо ове градове и да их опашемо зидом и кулама и вратима и пријеворницама док је земља наша; јер тражимо Господа Бога својега, тражисмо га и даде нам мир одсвуда. И тако зидаше, и бише срећни.

И имаше Аса војске триста тисућа од Јуде са штитовима и копљима, а од Венијамина двјеста и осамдесет тисућа са штитовима и луковима. Сви бијаху храбри војници.

И изиде на њих Зара Етиопљанин с тисућу тисућа војске и с триста кола, и дође до Марисе.

И Аса изиде преда њ; и уврсташе се војске у долини Сефати код Марисе.

И завапи Аса ка Господу Богу својему говорећи: Господе, теби је ништа помоћи множини или нејакому; помози нам, Господе Боже наш, јер се у те уздамо, и у твоје име дођосмо на ово мноштво. Господе, ти си Бог наш, не дај да може што на те човјек.

И разби Господ Етиопљане пред Асом и пред Јудом, и побјегоше Етиопљани.

И тјера их Аса и народ који бијаше с њим све до Герара. И попадаше Етиопљани да их ниједан не оста жив, јер се сатрше пред Господом и пред војском његовом; и они однесоше плијен велик веома.

И побише све градове око Герара, јер дође на њих страх Господњи, и оплијенише све оне градове, јер бијаше у њима много плијена.

Побише и по становима пастирским људе, и одведоше много оваца и камила; и вратише се у Јерусалим.