Стари завет · Пророчке књиге великих пророка
Језекиљ 2
Позивање Језекиља у пророчку службу.
1
И рече ми: Сине човјечји, устани на ноге да говорим с тобом.
2
И уђе у ме дух кад ми проговори, и постави ме на ноге, и слушах онога који ми говораше.
3
И рече ми: Сине човјечји, ја те шаљем к синовима Израиљевијем, к народима одметничким, који се одметнуше мене; они и оци њихови бише ми невјерни до овога дана.
4
К синовима тврда образа и упорна срца шаљем те ја, па им реци: Тако вели Господ!
5
И послушали или не послушали, јер су дом одметнички, нека знају да је пророк био међу њима.
6
И ти, сине човјечји, не бој их се нити се бој њиховијех ријечи, што су ти упорни и као трње и живиш међу скорпијама; не бој се њиховијех ријечи и не плаши се од њих, што су дом одметнички.
7
Него им кажи ријечи моје, послушали или не послушали, јер су одметници.
8
Али ти, сине човјечји, слушај што ћу ти казати, не буди непокоран као тај дом непокорни; отвори уста, и поједи што ћу ти дати.
9
И погледах, а то рука пружена к мени, и гле, у њој савијена књига.
10
И разви је преда мном, и бјеше исписана изнутра и споља, и бјеше у њој написан плач и нарицање и јаох.
Главе · Језекиљ
Превод: Ђура Даничић (Стари завет), Свети архијерејски синод СПЦ (Нови завет). Извор текста: svetosavlje.org.