Стари завет · Пророчке књиге великих пророка
Језекиљ 8
Пророк, однијет у Јерусалим, гледа гадну службу идолима у храму.
1
А шесте године, шестога мјесеца, дана петога, кад сјеђах у својој кући и старјешине Јудине сјеђаху преда мном, паде ондје на ме рука Господа Господа.
2
И видјех, а то облик на очи као огањ, од бедара му доље бјеше огањ, а од бедара горе бјеше као свјетлост, као јака свјетлост.
3
И пружи као руку, и ухвати ме за косу на глави, и подиже ме дух међу небо и земљу, и однесе ме у Јерусалим у утвари Божијој на врата унутрашња која гледају на сјевер, гдје стајаше идол од ревности, који дражи на ревност.
4
И гле, ондје бјеше слава Бога Израиљева на очи као она што је видјех у пољу.
5
И рече ми: Сине човјечји, подигни очи своје к сјеверу. И подигох очи своје к сјеверу, и гле, са сјевера на вратима олтарским бијаше онај идол од ревности на уласку.
6
Потом ми рече: Сине човјечји, видиш ли што ти раде? Велике гадове које ту чини дом Израиљев да отидем далеко од светиње своје? Али ћеш још видјети већих гадова.
7
И одведе ме на врата од тријема, и погледах, а то једна рупа у зиду.
8
А он ми рече: Сине човјечји, прокопај овај зид. И прокопах зид, а то једна врата.
9
Тада ми рече: Уђи и види опаке гадове које чине ту.
10
И ушав видјех, и гле, свакојаке животиње што гамижу и свакојаки гадни скотови, и сви гадни богови дома Израиљева бијаху написани по зиду свуда унаоколо.
11
И пред њима стајаше седамдесет људи између старјешина дома Израиљева с Јазанијом, сином Сафановијем, који стајаше међу њима, сваки с кадионицом својом у руци, и подизаше се густ облак од када.
12
Тада ми рече: Видиш ли, сине човјечји, шта чине старјешине дома Израиљева у мраку свак у својој писаној клијети? Јер говоре: Не види нас Господ, оставио је Господ ову земљу.
13
Потом ми рече: Још ћеш видјети већих гадова које они чине.
14
И одведе ме на врата дома Господњега која су са сјевера; и гле, жене сјеђаху и плакаху за Тамузом.
15
И рече ми: Јеси ли видио, сине човјечји? Још ћеш видјети већих гадова од тијех.
16
И одведе ме у тријем унутрашњи дома Господњега; и гле, на уласку у цркву Господњу између тријема и олтара бјеше око двадесет и пет људи окренутијех леђима к цркви Господњој лицем к истоку, и клањаху се сунцу према истоку.
17
Тада ми рече: Јеси ли видио, сине човјечји? Мало ли је дому Јудину што чине те гадове које чине овдје? Него још напунише земљу насиља и окренуше се да ме драже; и ето, држе грану пред носом својим.
18
Зато ћу и ја учинити у гњеву, неће жалити око моје, нити ћу се смиловати, и кад стану викати иза гласа у моје уши, нећу их услишити.
Главе · Језекиљ
Превод: Ђура Даничић (Стари завет), Свети архијерејски синод СПЦ (Нови завет). Извор текста: svetosavlje.org.