Стари завет · Пророчке књиге великих пророка
Језекиљ 3
Бог даје пророку да поједе једну књигу. Језекиљ уклоњен, постављен за стражара дому Израиљеву, и поново види славу Божију.
1
И рече ми: Сине човјечји, поједи што је пред тобом, поједи ову књигу, па иди, говори дому Израиљеву.
2
И отворих уста, и заложи ме оном књигом.
3
И рече ми: Сине човјечји, нахрани трбух свој, и цријева своја напуни овом књигом коју ти дајем. И поједох је, и бјеше ми у устима слатка као мед.
4
Затијем рече ми: Сине човјечји, иди к дому Израиљеву, и говори им моје ријечи.
5
Јер се не шаљеш к народу непозната језика и неразумљива говора, него к дому Израиљеву;
6
Не к многим народима непозната језика и неразумљива говора, којима ријечи не би разумио; к њима да те пошљем, послушали би те.
7
Али дом Израиљев неће те послушати, јер неће мене да послушају; јер је сав дом Израиљев тврда образа и упорна срца.
8
Ево, дадох теби образ тврд према њихову образу, и чело тврдо према њихову челу.
9
Као камен дијаманат, тврђе од стијене дадох ти чело; не бој их се, нити се плаши од њих, зато што су дом одметнички.
10
Потом рече ми: Сине човјечји, све ријечи моје што ћу ти говорити примај у срце своје и слушај ушима својим.
11
Иди к робљу, к синовима народа својега, и говори им и реци им: Тако вели Господ Господ; послушали или не послушали.
12
Тада подиже ме дух, и чух за собом глас гдје се силно разлијеже: Благословена слава Господња с мјеста његова;
13
И лупу крила онијех животиња, која удараху једно о друго, и праску точкова према њима, глас који се силно разлијегаше.
14
И дух ме подиже и однесе, и иђах жалостан од срдње у духу свом; али рука Господња силна бјеше нада мном.
15
И дођох к робљу у Тел Авив, које становаше на ријеци Хевару, и сједох гдје они сјеђаху, и сједјех ондје међу њима седам дана чудећи се.
16
А послије седам дана дође ми ријеч Господња говорећи:
17
Сине човјечји, поставих те стражарем дому Израиљеву, да слушаш ријечи из мојих уста и опомињеш их од мене.
18
Кад речем безбожнику: Погинућеш, а ти га не опоменеш и не проговориш му да би одвратио безбожника од безбожнога пута његова, да би га сачувао у животу, онај ће безбожник погинути са својега безакоња; али ћу крв његову искати из твојих руку.
19
А кад ти опоменеш безбожника, а он се и не врати од безбожности своје и са злога пута својега, он ће погинути с безакоња својега, а ти ћеш сачувати душу своју.
20
Ако ли се праведник одврати од правде своје, и стане чинити безакоње, и ја му подметнем на што ће се спотаћи, те погине, а ти га не опомену, он ће погинути са свога гријеха, и неће се поменути праведна дјела његова што је чинио, али ћу крв његову искати из твоје руке.
21
Ако ли ти опоменеш праведника да не гријеши праведник, и он престане гријешити, он ће живјети, јер прими опомену, и ти ћеш сачувати душу своју.
22
И дође ондје нада ме рука Господња, и рече ми: Устани, изиди у поље, и ондје ћу говорити с тобом.
23
И уставши отидох у поље, а гле, слава Господња стајаше ондје као слава коју видјех на ријеци Хевару, и падох на лице своје.
24
И уђе у ме дух, и постави ме на ноге; и проговори са мном и рече ми: Иди, затвори се у кућу своју.
25
Јер, сине човјечји, ево, метнуће на те узице, и свезаће те њима, и нећеш излазити међу њих.
26
И ја ћу учинити да ти се језик прилијепи за грло, те ћеш онијемјети, и нећеш их карати, јер су дом одметнички.
27
Али кад ти проговорим, отворићу ти уста, и казаћеш им: Овако вели Господ Господ; ко ће слушати, нека слуша, а ко неће слушати, нека не слуша; јер су дом одметнички.
Главе · Језекиљ
Превод: Ђура Даничић (Стари завет), Свети архијерејски синод СПЦ (Нови завет). Извор текста: svetosavlje.org.