Језекиљ 37

Рука Господња дође нада ме, и Господ ме изведе у духу, и постави ме усред поља, које бијаше пуно кости.

И проведе ме покрај њих унаоколо, и гле, бијаше их врло много у пољу, и гле, бијаху врло сухе.

И рече ми: Сине човјечји, хоће ли оживјети ове кости? А ја рекох: Господе Господе, ти знаш.

Тада ми рече: Пророкуј за те кости, и кажи им: Сухе кости, чујте ријеч Господњу.

Овако говори Господ Господ овијем костима: Гле, ја ћу метнути у вас дух, и оживјећете.

И метнућу на вас жиле, и обложићу вас месом, и навући ћу на вас кожу, и метнућу у вас дух, и оживјећете, и познаћете да сам ја Господ.

Тада стадох пророковати, како ми се заповједи; а кад пророковах наста глас, и гле потрес, и кости се прибираху свака ка својој кости.

И погледах, и гле, по њима изидоше жиле и месо, и озго се кожа навуче; али духа не бјеше у њима.

Тада ми рече: Пророкуј духу, пророкуј, сине човјечји, и реци духу: Овако вели Господ Господ: Од четири вјетра дођи, душе, и дуни на ове побијене да оживе.

И пророковах, како ми се заповједи, и уђе у њих дух, и оживјеше, и стадоше на ноге, бјеше војска врло велика.

Тада ми рече: Сине човјечји, ове су кости сав дом Израиљев; гле, говоре: Посахнуше кости наше и прође надање наше, пропадосмо.

Зато пророкуј, и кажи им: Овако вели Господ Господ: Ево, ја ћу отворити гробове ваше, и извешћу вас из гробова ваших, народе мој, и довешћу вас у земљу Израиљеву.

И познаћете да сам ја Господ кад отворим гробове ваше, и изведем вас из гробова ваших, народе мој.

И метнућу дух свој у вас да оживите, и населићу вас у вашој земљи, и познаћете да ја говорим и чиним, говори Господ.

Опет ми дође ријеч Господња говорећи:

Ти, сине човјечји, узми једно дрво и напиши на њему: Јуди и синовима Израиљевијем, друговима његовијем. Па онда узми друго дрво и на њему напиши: Јосифу дрво Јефремово и свега дома Израиљева, другова његовијех.

И састави их једно с другим да буду као једно у твојој руци.

И кад ти реку синови твога народа говорећи: Хоћеш ли нам казати шта ти је то?

Реци им: Овако вели Господ Господ: Ево, ја ћу узети дрво Јосифово, што је у Јефремовој руци, и племена Израиљевијех, другова његовијех, и саставићу га с дрветом Јудинијем, и начинићу од њих једно дрво, и биће једно у мојој руци.

И дрвета на којима напишеш, нека ти буду у руци пред њима.

И реци им: Овако вели Господ Господ: Ево, ја ћу узети синове Израиљеве из народа у које отидоше, и сабраћу их одсвуда, и довешћу их у земљу њихову.

И начинићу од њих један народ у земљи, на горама Израиљевијем, један ће цар бити свјема њима, нити ће више бити два народа, нити ће више бити раздијељени у два царства.

И неће се више скврнити гаднијем боговима својим ни гнусобама својим, нити каквијем пријеступима својим, и избавићу их из свијех станова њиховијех у којима гријешише, и очистићу их, и они ће ми бити народ и ја ћу им бити Бог.

И слуга мој Давид биће им цар, и сви ће имати једнога пастира, и ходиће по мојим законима, и уредбе ће моје држати и извршивати.

И сједјеће у земљи коју дадох слуги својему Јакову, у којој сједјеше оци ваши; у њој ће сједјети они и синови њихови и синови синова њиховијех довијека, и Давид, слуга мој, биће им кнез довијека.

И учинићу с њима завјет мирни, биће вјечан завјет с њима, и утврдићу их и умножићу их, и намјестићу светињу своју усред њих навијек.

И шатор ће мој бити код њих, и ја ћу им бити Бог и они ће ми бити народ.

И народ ће познати да сам ја Господ који посвећујем Израиља, кад светиња моја буде усред њих довијека.