Немија 1

Ријечи Немије, сина Ахалијина. Мјесеца Хислева године двадесете, кад бијах у Сусану граду,

Дође Ананије, један од браће моје, с некима из Јудеје; и запитах их за Јудејце, за остатак што бјеше остао од ропства, и за Јерусалим.

А они ми рекоше: Остатак што оста од ропства, ондје у земљи, у великој је невољи и срамоти, и зид је Јерусалимски разваљен и врата су му огњем попаљена.

А кад чух те ријечи, сједох и плаках, и тужих неколико дана, и постих и молих се пред Богом небеским,

И рекох: Ох Господе Боже небески, Боже велики и страшни, који чуваш завјет и милост онима који те љубе и држе твоје заповијести.

Нека буде ухо твоје пригнуто и очи твоје отворене да чујеш молитву слуге својега којом се сада молим пред тобом дан и ноћ за синове Израиљеве, слуге твоје, и исповиједам гријехе синова Израиљевијех којима ти згријешисмо.

Скривисмо ти и не држасмо заповијести ни уредбе ни закона које си заповједио преко Мојсија слуге својега.

Али се опомени ријечи коју си заповједио Мојсију, слуги својему, говорећи: Ви ћете згријешити и ја ћу вас расијати међу народе;

Али ако се обратите к мени и станете држати заповијести моје и творити их, ако будете изгнани и на крај свијета, сабраћу вас оданде и одвешћу вас на мјесто које сам изабрао да ондје настаним име своје.

А ово су слуге твоје и народ твој, који си искупио силом својом великом и руком својом крјепком.

Ох Господе! Нека буде ухо твоје пригнуто к молитви слуге твојега и к молитви слуга твојих, који су ради бојати се имена твојега, и дај данас срећу слуги својему и учини да нађе милост пред овијем човјеком. А ја бијах пехарник царев.