Стари завет · Историјске књиге
Немија 4
Зидање се наставља и поред поруга и сметњи. Мјере предострожности приликом зидања.
1
А кад чу Санавалат да зидамо зид, разгњеви се и расрди се врло, и ругаше се Јеврејима,
2
И говорише пред браћом својом и војницима Самаријским: Шта раде ти немоћни Јудејци? Хоћемо ли их оставити? Хоће ли приносити жртве? Хоће ли сада свршити? Еда ли ће у живот повратити из праха камење спаљено?
3
А Товија Амонац који бијаше уза њ рече: Нека зидају; да лисица дође, провалиће камени зид њихов.
4
Чуј, Боже наш, како нас презиру; обрати руг њихов на њихову главу и дај да буду грабеж у земљи гдје би робовали.
5
И не покривај безакоња њихова, и гријех њихов да се не избрише пред тобом, јер те дражише за оне који зидају.
6
И тако зидасмо зид, и сав се зид састави до половине, и народ имаше вољу да ради.
7
А кад чу Санавалат и Товија и Арапи и Амонци и Азоћани да се оправља зид Јерусалимски и да се почело затварати што је проваљено, разгњевише се врло;
8
И сложише се сви заједно да дођу и ударе на Јерусалим и да смету.
9
А ми се молисмо Богу својему и постављасмо стражу према њима дан и ноћ од страха њихова.
10
А Јудејци рекоше: Клонула је снага носиоцима, а праха има много, не можемо зидати зида.
11
А наши непријатељи рекоше: Да не дознаду и не опазе докле не дођемо усред њих, па ћемо их побити и прекинути посао.
12
Али дођоше Јудејци који код њих живљаху и казаше нам десет пута: Чувајте сва мјеста куда се иде к нама.
13
Тада намјестих народ у низима иза зида и на стрменима, поставих народ по породицама с мачевима и копљима и луковима.
14
И разгледавши устах и рекох старјешинама и главарима и осталом народу: Не бојте их се. Помените Господа великога и страшнога, и бијте се за браћу своју, за синове своје и кћери своје, за жене своје и куће своје.
15
А кад чуше непријатељи наши да смо дознали, разби Господ њихову намјеру, и ми се вратисмо сви к зиду, сваки на свој посао.
16
И отада половина мојих момака пословаше, а друга половина држаше копља и штитове и лукове и оклопе, и кнезови стајаху иза свега дома Јудина.
17
И који зидаху и који ношаху терет и који товараху, сваки једном руком рађаше, а у другој држаше копље.
18
А који зидаху, сваки имаху мач припасан уз бедрицу, и тако зидаху. А трубач стајаше код мене.
19
Јер рекох старјешинама и главарима и осталом народу: Посао је велик и дуг, и ми смо се расули по зиду далеко један од другога.
20
Гдје чујете трубу да труби, онамо трчите к нама; Бог наш војеваће за нас.
21
Тако рађасмо посао, и половина их држаше копља од зоре па докле звијезде не изиду.
22
У то вријеме још рекох народу: Сваки с момком својим нека ноћује у Јерусалиму да би нам ноћу стражили а дању радили.
23
А ја и моја браћа и момци моји и стражари што иду за мном, нећемо свлачити са себе хаљина; у свакога да је мач и вода.
Превод: Ђура Даничић (Стари завет), Свети архијерејски синод СПЦ (Нови завет). Извор текста: svetosavlje.org.