Немија 6

А кад чу Санавалат и Товија и Гисем Арапин и остали наши непријатељи да сам сазидао зид и да није остало у њему ништа проваљено, а до тада још не бијах намјестио крила на врата,

Посла Санавалат и Гисем к мени и поручи: Ходи да се састанемо у ком селу у пољу Ононском. А они мишљаху зло по ме.

И послах к њима гласнике и поручих: У послу сам великом, зато не могу доћи. Јер би стао посао кад бих га оставио да дођем к вама.

И слаше тако к мени четири пута; и ја им онако одговорих.

Тада Санавалат посла к мени тако пети пут слугу својега с књигом отвореном у руци.

А у њој писаше: Чује се по народима и Гасмуј каже да се ти и Јудејци мислите одметнути, зато зидаш зид, и хоћеш да им будеш цар, како се говори,

И да си поставио пророке да разглашују за тебе у Јерусалиму и говоре: Цар је у Јудеји. А то ће доћи до цара; него ходи да се договоримо.

Тада послах к њему и поручих: Није тако како ти кажеш; него си сам измислио.

Јер они сви шћаху нас уплашити говорећи: Клонуће руке њихове од посла и неће се свршити. Зато, Боже, укријепи руке моје.

Јоште отидох у кућу Семаји, сину Далаје сина Метавеилова, који се бјеше затворио, и рече ми: Да отидемо заједно у дом Божји усред цркве и да закључамо врата цркви, јер ће доћи да те убију, доћи ће ноћу да те убију.

А ја рекох: Зар ће човјек какав сам ја бјежати? Или ко би овакав какав сам ја ушао у цркву да остане у животу? Нећу ићи.

И разумјех да га није Бог послао, него то пророштво каза за ме, јер га Товија и Санавалат поткупише.

Зато бјеше поткупљен да ме уплаши да онако учиним и згријешим да бих се осрамотио да ме могу ружити.

Помени, Боже мој, Товију и Санавалата по овијем дјелима њиховијем, и Ноадију пророчицу и друге пророке који ме шћаху уплашити.

И тако доврши се зид двадесет петога дана мјесеца Елула за педесет и два дана.

И кад чуше сви непријатељи наши и видјеше сви народи који бијаху око нас, уплашише се врло, јер познаше да је Бог наш учинио то дјело.

И у оне дане многи главари Јудејски слаху књиге Товији, и од Товије њима долажаху књиге.

Јер многи Јудејци бијаху му се заклели; јер бјеше зет Сеханији, сину Арахову, и Јоанан, син његов, бјеше ожењен кћерју Месулама, сина Варахијина.

И говораху преда мном добро о њему, и ријечи моје доказиваху му; и Товија слаше књиге да ме уплаши.