Нови завет · Законске књиге (Свето Јеванђеље)
Марко 2
Излијечење одузетога у Капернауму. Позив Матеја за апостола. О посту. Тргање класја у суботу.
1
И уђе опет у Капернаум послије неколико дана; и чу се да је у кући.
2
И одмах се скупише многи тако да не могаху ни пред вратима да се смјесте; и казиваше им ријеч.
3
И дођоше к њему са одузетим, кога ношаху четворица.
4
И не могући приближити се к њему од народа, открише кров од куће гдје он бијаше, и прокопавши спустише одар на коме одузети лежаше.
5
А Исус видјевши вјеру њихову, рече одузетоме: Синко, опраштају ти се гријеси твоји!
6
А ондје сјеђаху неки од књижевника и помишљаху у срцима својим:
7
Што овај тако хули на Бога? Ко може опраштати гријехе осим једнога Бога?
8
И одмах разумјевши Исус духом својим да они тако помишљају у себи, рече им: Што тако помишљате у срцима својим?
9
Шта је лакше? Рећи одузетоме: Опраштају ти се гријеси; или рећи: Устани и узми одар свој, и ходи?
10
Но да знате да власт има Син Човјечији на земљи опраштати гријехе; рече одузетоме:
11
Теби говорим: Устани и узми одар свој, и иди дому своме.
12
И уста одмах, и узевши одар изиђе пред свима тако да се сви дивљаху и слављаху Бога говорећи: Никада тако што не видјесмо.
13
И изиђе опет к мору; и сав народ иђаше к њему, и учаше их.
14
И пролазећи видје Левија Алфејева гдје седи на царини, и рече му: Хајде за мном. И уставши отиде за њим.
15
И кад сјеђаше Исус за трпезом у кући његовој, многи цариници и грјешници сјеђаху с њим и са ученицима његовим, јер их бијаше много који иђаху за њим.
16
А књижевници и фарисеји, видјевши га гдје једе са цариницима и грјешницима, говораху ученицима његовим: Зашто са цариницима и грјешницима једе и пије?
17
И чувши Исус рече им: Не требају здрави љекара него болесни. Ја нисам дошао да позовем праведнике на покајање, него грјешнике.
18
И бијаху ученици Јованови и фарисејски који пошћаху, и дођоше и рекоше му: Зашто ученици Јованови и фарисејски посте, а твоји ученици не посте?
19
И рече им Исус: Могу ли сватови постити док је женик са њима? Докле год имају са собом женика не могу постити.
20
Него ће доћи дани кад ће се отети од њих женик, и тада ће постити у оне дане.
21
И нико не пришива нове закрпе на стару хаљину; иначе ће одадријети нова закрпа од старога, и гора ће рупа бити.
22
И нико не сипа ново вино у мјехове старе; иначе ново вино раздере мјехове, и вино се пролије и мјехови пропадну; него вино ново треба сипати у мјехове нове.
23
И догоди се кад он иђаше у суботу кроз усјеве да ученици његови почеше правити пут тргајући класје.
24
А фарисеји му говораху: Погледај, шта чине у суботу што није дозвољено!
25
А он им рече: Нисте ли никад читали шта учини Давид кад би у невољи и огладње он и они што бијаху с њим?
26
Како уђе у дом Божији за вријеме Авијатара првосвештеника и поједе хљебове предложења које нико није смио јести осим свештеника, и даде их онима што бијаху с њим?
27
И говораше им: Субота постаде човјека ради, а не човјек суботе ради.
28
Зато је Син Човјечији господар и од суботе.
Превод: Ђура Даничић (Стари завет), Свети архијерејски синод СПЦ (Нови завет). Извор текста: svetosavlje.org.