Нови завет · Законске књиге (Свето Јеванђеље)
Марко 9
Преображење Господње. Исцјељење дјечака с нечистим духом. Друго предсказивање страдања, смрти и васкрсења. О првенству међу апостолима. О чудесима у име Исусово и о саблазни.
1
И рече им: Заиста вам кажем: има неки међу овима што стоје овдје који неће окусити смрти док не виде Царство Божије да је дошло у сили.
2
И послије шест дана узе Исус Петра и Јакова и Јована и изведе на гору високу, посебно само њих; и преобрази се пред њима.
3
И хаљине његове постадоше сјајне, врло бијеле као снијег, какве не може бјелиља убјелити на земљи.
4
И указа им се Илија с Мојсејем и бијаху у разговору са Исусом.
5
И Петар одговарајући рече Исусу: Учитељу, добро нам је овдје бити; да начинимо три сјенице: теби једну и Мојсеју једну и Илији једну.
6
Јер не знадијаше шта да каже; јер бијаху уплашени.
7
И појави се облак те их заклони; и дође глас из облака говорећи: Ово је Син мој љубљени, њега послушајте.
8
И одједном обазревши се никога више не видјеше осим самога Исуса поред себе.
9
А када силажаху са горе, забрани им да никоме не казују шта су видјели, све док Син Човјечији не васкрсне из мртвих.
10
И ову ријеч задржаше у себи, питајући један другог: Шта то значи васкрснути из мртвих?
11
И упиташе га: Зашто говоре књижевници да најприје Илија треба да дође?
12
А он одговарајући рече им: Када Илија прво дође, све ће уредити; и како је написано за Сина Човјечијега да треба много да пострада и да унижен буде.
13
Али вам кажем да је и Илија дошао, и учинише с њим шта хтједоше, као што је писано за њега.
14
И дошавши ученицима својим, видје народ многи око њих и књижевнике гдје расправљају с њима.
15
И одмах видјевши га, сав народ задиви се и притрчавши, поздрављаху га.
16
И упита књижевнике: Шта то расправљате с њима?
17
И одговарајући један из народа рече: Учитељу, доведох теби сина својега у коме је дух нијеми.
18
И кад год га ухвати ломи га, и пјену баца, и шкргуће зубима; и суши се. И рекох ученицима твојим да га истјерају; и не могоше.
19
А он одговарајући рече: О роде невјерни, докле ћу с вама бити? Докле ћу вас трпјети? Доведите га к мени.
20
И доведоше га њему; и кад га видје дух, одмах га стаде ломити; и паднувши на земљу ваљаше се бацајући пјену.
21
И упита оца његова: Колико има времена како му се то догодило? А он рече: Из дјетињства.
22
И много пута баца га у ватру и у воду да га погуби; него ако што можеш, помози нам, смилуј се на нас.
23
А Исус му рече: Ако можеш вјеровати, све је могуће ономе који вјерује.
24
И одмах повикавши отац дјетета са сузама говораше: Вјерујем, Господе, помози мојему невјерју!
25
А Исус видјевши да се стјече народ, запријети духу нечистоме говорећи му: Душе нијеми и глухи, ја ти заповиједам, изиђи из њега и више не улази у њега!
26
И повикавши и изломивши га врло, изиђе; и би као мртав тако да многи говораху: умрије.
27
А Исус, узевши га за руку, подиже га; и устаде.
28
И кад уђе у кућу, питаху га ученици његови насамо: Зашто га ми не могосмо истјерати?
29
И рече им: Овај се род ничим не може истјерати до молитвом и постом.
30
И изишавши оданде иђаху кроз Галилеју; и не хтједе да ко дозна,
31
Јер учаше ученике своје и говораше им да ће Син Човјечији бити предан у руке људи, и убиће га, и када га убију, трећег дана васкрснуће.
32
И они не разумијеваху ријечи, а бојаху се да га запитају.
33
И дође у Капернаум, и кад бјеше у кући, запита их: Шта се препирасте путем међу собом?
34
А они ћутаху; јер се путем препираху међу собом ко је највећи.
35
И пошто сједе, дозва Дванаесторицу и рече им: Који хоће да буде први нека буде посљедњи од свију и свима слуга.
36
И узевши дијете, метну га међу њих и загрливши га рече им:
37
Ко једно од овакве дјеце прими у име моје, мене прима; а ко мене прими, не прима мене него Онога који је мене послао.
38
Одговори му Јован говорећи: Учитељу, видјесмо једнога који не иде за нама; а твојим именом изгони демоне; и забранисмо му, јер не иде за нама.
39
А Исус рече: Не браните му; јер нема никога који би именом мојим чудо чинио и могао одмах зло говорити о мени
40
Јер ко није против вас, с вама је.
41
Јер ко вас напоји чашом воде у име моје, зато што сте Христови, заиста вам кажем: неће изгубити плату своју.
42
А који саблазни једнога од ових малих који вјерују у мене, боље би му било да му се објеси камен воденични о врат и да се баци у море.
43
И ако те рука твоја саблажњава, одсијеци је: боље ти је без руке у живот ући неголи с обје руке отићи у пакао, у огањ неугасиви,
44
Гдје црв њихов не умире, и огањ се не гаси.
45
И ако те нога твоја саблажњава, одсијеци је: боље ти је ући у живот хрому неголи с двије ноге да те баце у пакао, у огањ неугасиви,
46
Гдје црв њихов не умире, и огањ се не гаси.
47
И ако те око твоје саблажњава, ископај га: боље ти је с једним оком ући у Царство Божије неголи са два ока да будеш бачен у пакао огњени,
48
Гдје црв њихов не умире, и огањ се не гаси.
49
Јер ће се сваки огњем посолити, и свака ће се жртва сољу посолити.
50
Добра је со; али ако со постане неслана, чиме ће се осолити? Имајте соли у себи, и мир имајте међу собом.
Превод: Ђура Даничић (Стари завет), Свети архијерејски синод СПЦ (Нови завет). Извор текста: svetosavlje.org.