Нови завет · Законске књиге (Свето Јеванђеље)
Марко 8
Друго умножавање хљеба. Тражење знака с неба. О квасцу фарисејском и Иродовом. Исцјељење слијепога у Витсаиди. Петрово исповиједање Христа. Прво предсказивање страдања, смрти и васкрсења. О самоодрицању и ношењу крста.
1
У те дане опет, кад бијаше много народа и не имађаху шта јести, призва Исус ученике своје и рече им:
2
Жао ми је народа, јер већ три дана стоје код мене и немају шта да једу.
3
А ако их отпустим гладне кућама њиховим, малаксаће на путу; јер су неки од њих дошли издалека.
4
И одговорише му ученици његови: Откуд их може неко нахранити хљебом овдје у пустињи?
5
И запита их: Колико имате хљебова? А они рекоше: седам.
6
И заповједи народу да посједају по земљи; и узевши оних седам хљебова и заблагодаривши, преломи, па даде ученицима својим да поставе, и поставише народу.
7
И имаху мало рибица; и благословивши их, рече да и њих поставе.
8
И једоше, и наситише се, и накупише комада што претече седам котарица.
9
А оних што су јели бијаше око четири хиљаде; и отпусти их.
10
И одмах уђе у лађу са ученицима својим, и дође у предјеле далманутске.
11
И изиђоше фарисеји, и почеше се расправљати с њим, и кушајући га, искаху од њега знак са неба.
12
И уздахнувши духом својим рече: Зашто род овај знак иште? Заиста вам кажем: Неће се дати знак роду овоме.
13
И оставивши их, уђе опет у лађу и отиде на ону страну.
14
И заборавише ученици његови узети хљебове, и немаху са собом у лађи до један хљеб.
15
И опомињаше их говорећи: Гледајте, чувајте се квасца фарисејскога и квасца Иродова.
16
И размишљаху, један другоме говорећи: То је што хљеба немамо.
17
И разумјевши Исус рече им: Зашто мислите да је то што хљеба немате? 3ар још не схватате нити разумијете? Зар је још окамењено срце ваше?
18
Имајући очи зар не видите, и уши имајући зар не чујете? И не памтите ли,
19
Кад оних пет хљебова разломих на пет хиљада, колико пуних котарица комада накуписте? Рекоше му: дванаест.
20
А кад оних седам на четири хиљаде, колико пуних котарица комада накуписте? А они рекоше: седам.
21
И рече им: Како не разумијете?
22
И дође у Витсаиду; и доведоше к њему слијепа, и мољаху га да га се дотакне.
23
И узевши за руку слијепога, изведе га изван села, и пљунувши му на очи, положи руке на њега, и запита га види ли што.
24
И он погледавши рече: Видим људе да иду као дрвеће.
25
И потом опет метну му руке на очи, и учини да прогледа: и исцијели се, и видје све јасно.
26
И посла га дому његовом, говорећи: Нити улази у село, нити казуј коме у селу.
27
И изиђе Исус и ученици његови у села Кесарије Филипове; и путем питаше ученике своје говорећи им: Шта говоре људи, ко сам ја?
28
А они одговорише: Јован Крститељ; а други: Илија; а други: Неки од пророка.
29
А он им рече: А ви шта велите ко сам ја? А Петар одговарајући рече му: Ти си Христос.
30
И забрани им да ником не говоре о њему.
31
И поче их учити да Син Човјечији треба много да пострада, и да ће га одбацити старјешине и првосвештеници и књижевници, и да ће га убити, и да ће послије три дана васкрснути.
32
И рече им то отворено. И узе га Петар насамо и поче га корити.
33
А он, окренувши се и погледавши на ученике своје, запријети Петру говорећи: Иди од мене, сатано; јер ти не мислиш оно што је Божије, него што је људско.
34
И дозвавши народ са ученицима својим рече им: Ко хоће за мном да иде нека се одрекне себе и узме крст свој, и за мном иде.
35
Јер ко хоће живот свој да сачува, изгубиће га, а ко изгуби живот свој мене ради и јеванђеља, онај ће га сачувати.
36
Јер каква је корист човјеку ако задобије сав свијет а души својој науди?
37
Или какав ће откуп дати човјек за душу своју?
38
Јер ко се постиди мене и мојих ријечи у роду овоме прељуботворном и грјешном, и Син ће се Човјечији постидјети њега кад дође у слави Оца својега са светим анђелима.
Превод: Ђура Даничић (Стари завет), Свети архијерејски синод СПЦ (Нови завет). Извор текста: svetosavlje.org.