Нови завет · Законске књиге (Свето Јеванђеље)
Марко 14
Помазивање Христа у Витанији. Тајна Вечера. Христово предсказивање издајника и саблазни ученика. Молитва у Гетсиманији. Јуда издаје Христа. Бјекство ученика. Суђење пред првосвештеником Кајафом. Петрово одрицање и кајање.
1
Бијаху још два дана до празника Пасхе и бесквасних хљебова; и тражаху првосвештеници и књижевници како би га на превару ухватили и убили.
2
Али говораху: Не о празнику, да се не би народ побунио.
3
И кад он бијаше у Витанији у кући Симона губавога и сјеђаше за трпезом, дође жена са судом од алавастра, пуним правог скупоцјеног нардовог мириса, и разбивши суд, изли му на главу.
4
А бијаху неки који негодоваху међу собом говорећи: Зашто се тај мирис просипа тако?
5
Јер се могаше тај мирис продати за више од триста динара и дати сиромасима. И викаху на њу.
6
А Исус рече: Оставите је; што јој сметате? Она чини добро дјело на мени.
7
Јер сиромахе имате свагда са собом, и кад год хоћете, можете им добро чинити; а мене немате свагда.
8
Она је учинила што је могла; помазала је унапријед тијело моје за погреб.
9
Заиста вам кажем: Гдје се год буде проповиједало јеванђеље ово по свему свијету, казаће се за спомен њезин и ово што она учини.
10
А Јуда Искариотски, један од Дванаесторице, отиде првосвештеницима да им га изда.
11
И они чувши обрадоваше се, и обећаше му дати новце; и он тражаше згодно вријеме да га изда.
12
И у први дан бесквасних хљебова, када жртвоваху пасхално јагње, рекоше му ученици његови: Гдје ћеш да идемо да ти уготовимо Пасху да једеш?
13
И посла двојицу од ученика својих и рече им: Идите у град, и срешће вас човјек који носи крчаг воде, идите за њим,
14
И гдје уђе, кажите домаћину куће: Учитељ вели: гдје је моја одаја гдје ћу јести Пасху са ученицима својим?
15
И он ће вам показати готову велику горњу одају, застрту и припремљену: ондје нам зготовите.
16
И изиђоше ученици његови, и дођоше у град, и нађоше као што им каза, и уготовише Пасху.
17
И кад би вече, дође са Дванаесторицом.
18
И кад сјеђаху за трпезом и јеђаху, рече Исус: Заиста вам кажем: један од вас, који једе са мном издаће ме.
19
А они се стадоше жалостити и говорити му један за другим: Да нисам ја? И други: Да нисам ја?
20
А он одговарајући рече им: Један од Дванаесторице који умочи са мном у здјелу.
21
Син Човјечији, дакле, иде као што је писано за њега; али тешко ономе човјеку који изда Сина Човјечијега; боље би му било да се није ни родио онај човјек.
22
И кад јеђаху узе Исус хљеб и благословивши преломи га, и даде им, и рече: Узмите, једите; ово је тијело моје.
23
И узе чашу и заблагодаривши даде им; и пише из ње сви;
24
И рече им: Ово је крв моја Новога завјета која се пролијева за многе.
25
Заиста вам кажем: Више нећу пити од рода виноградскога до онога дана кад ћу га пити новога у Царству Божијему.
26
И отпојавши хвалу, изиђоше на гору Маслинску.
27
И рече им Исус: Сви ћете се ви саблазнити о мене ове ноћи; јер је писано: Ударићу пастира и овце ће се разбјећи.
28
Али по васкрсењу мојему ићи ћу пред вама у Галилеју.
29
А Петар му рече: Ако се и сви саблазне, ја нећу.
30
И рече му Исус: Заиста ти кажем: данас, ове ноћи, прије него што пијетао два пута запјева, ти ћеш ме се три пута одрећи.
31
А Петар још одлучније говораше: Ако бих морао и умријети с тобом, нећу те се одрећи. Исто тако и сви говораху.
32
И дођоше на мјесто које се зове Гетсиманија, и рече ученицима својим: Сједите овдје док ја одем да се помолим Богу.
33
И узе са собом Петра и Јакова и Јована, и стаде се врло жалостити и туговати.
34
И рече им: Жалосна је душа моја до смрти; останите овдје и бдите.
35
И отишавши мало паде на земљу, и мољаше се да би га мимоишао час, ако је могуће.
36
И говораше: Ава, Оче, све је могуће теби; пронеси чашу ову мимо мене; али опет не како ја хоћу него како ти.
37
И дође и нађе их гдје спавају, и рече Петру: Симоне, зар спаваш? Зар не могасте један час пробдјети?
38
Бдите и молите се да не паднете у искушење; јер дух је срчан, али је тијело слабо.
39
И опет отиде и помоли се Богу говорећи оне исте ријечи.
40
И вративши се нађе их опет гдје спавају; јер им бијаху очи отежале; и не знадијаху шта би му одговорили.
41
И дође и трећи пут, и рече им: Спавате, дакле, и почивате. Доста је. Дође час, ево се предаје Син Човјечији у руке грјешника.
42
Устаните, хајдемо! Ево се издајник мој приближио.
43
И одмах, док он још говораше, дође Јуда, један од Дванаесторице, и с њим људи многи с ножевима и с кољем, послани од првосвештеника и књижевника и старјешина.
44
А издајник његов даде им знак говорећи: Кога цјеливам, онај је; ухватите га и одведите стражарно.
45
И дошавши, одмах му приступи и рече: Здраво, Учитељу! И цјелива га.
46
А они ставише руке своје на њега и ухватише га.
47
А један од оних што стајаху ондје извади нож те удари слугу првосвештеничког и одсјече му ухо.
48
И одговарајући Исус рече им: Као на разбојника изишли сте с ножевима и с кољем да ме ухватите.
49
Сваки дан сам био код вас у храму и учио, и не ухватисте ме. Али да се испуни Писмо.
50
И оставивши га, побјегоше сви.
51
А за њим иђаше неки младић огрнут платном по голом тијелу; и ухватише онога младића.
52
А он оставивши платно, го побјеже од њих.
53
И доведоше Исуса првосвештенику, и сабраше се код њега сви првосвештеници и књижевници и старјешине.
54
А Петар иђаше за њим издалека до у двориште првосвештеника, и сјеђаше са слугама, и гријаше се код огња.
55
А првосвештеници и сав Синедрион тражаху против Исуса свједочанства да га убију; и не нађоше.
56
Јер многи свједочаху лажно против њега и свједочанства не бијаху једнака.
57
И неки уставши свједочаху против њега лажно, говорећи:
58
Ми га чусмо гдје говори: Ја ћу развалити овај храм рукотворени, и за три дана саградити други, нерукотворени.
59
И ни ово свједочанство њихово не бијаше једнако.
60
И ставши првосвештеник на средину, запита Исуса говорећи: Зар ништа не одговараш што ови против тебе свједоче?
61
А он ћуташе и ништа не одговараше. Опет га првосвештеник запита и рече: Јеси ли ти Христос, Син Благословенога?
62
А Исус рече: Ја сам тај; и видјећете Сина Човјечијега гдје сједи са десне стране Силе и долази на облацима небеским.
63
А првосвештеник раздрије хаљине своје, и рече: Шта нам више требају свједоци?
64
Чусте хулу на Бога. Шта вам се чини? А они га сви осудише да је заслужио смрт.
65
И почеше неки пљувати на њега и покривати му лице, и ударати га, и говорити му: Погоди нам ко те удари! И слуге га бијаху по образима.
66
И кад бијаше Петар доље у дворишту, дође једна од слушкиња првосвештеникових,
67
И видјевши Петра гдје се грије, погледа га и рече: И ти си био са Исусом Назарећанином.
68
А он се одрече говорећи: Не знам, нити разумијем шта ти говориш. И изиђе напоље у предње двориште, и пијетао запјева.
69
И видје га слушкиња опет, па поче говорити онима што стајаху ондје: Овај је од њих.
70
А он се опет одрицаше. И мало потом они што стајаху ондје рекоше Петру: Ваистину си од њих; јер си Галилејац, и говор ти је сличан.
71
А он се поче клети и заклињати: Не знам тога човјека о којем говорите.
72
И по други пут запјева пијетао. И сјети се Петар ријечи што му рече Исус: Прије но што пијетао два пута запјева, три пута ћеш ме се одрећи. И стаде плакати.
Превод: Ђура Даничић (Стари завет), Свети архијерејски синод СПЦ (Нови завет). Извор текста: svetosavlje.org.