Нови завет · Законске књиге (Свето Јеванђеље)
Марко 5
Исцјељење бјесомучнога у Гадари. Лијечење жене од течења крви. Васкрсење Јаирове кћери.
1
И дођоше преко мора у земљу Гадаринску.
2
И кад изиђе из лађе, одмах га срете из гробова човјек с духом нечистим,
3
Који борављаше у гробовима и нико га не могаше свезати ни веригама;
4
Јер је много пута био свезиван у окове и вериге, па је искидао вериге и окове изломио; и нико га не могаше укротити.
5
И стално ноћ и дан он бјеше у гробовима и по горама, вичући и бијући себе камењем.
6
А кад видје Исуса издалека, потрча и поклони му се.
7
И повикавши из свег гласа рече: Шта хоћеш од мене, Исусе Сине Бога Вишњега? Заклињем те Богом, не мучи ме!
8
Јер му говораше: Изиђи, душе нечисти, из човјека!
9
И питаше га: Како ти је име? И одговори му и рече: Легион ми је име; јер нас је много.
10
И молише га много да их не шаље из оног краја.
11
А ондје по бријегу пасијаше велико крдо свиња.
12
И молише га сви демони говорећи: Пошаљи нас у свиње да у њих уђемо.
13
И допусти им Исус одмах. И изишавши духови нечисти уђоше у свиње: и навали крдо с бријега у море; а бијаше их око двије хиљаде; и утопише се у мору.
14
А свињари побјегоше, и јавише у граду и по селима. И изиђоше људи да виде шта се догодило.
15
И дођоше Исусу, и видјеше бјесомучнога у коме је био легион гдје сједи, обучен и присебан; и уплашише се.
16
И испричаше им они што су видјели шта се догодило бјесомучноме, и о свињама.
17
И почеше га молити да иде из њихових крајева.
18
И кад уђе у лађу, мољаше га онај што је био бјесомучан да буде с њим.
19
А Исус му не даде, већ му рече: Иди кући својој к својима и кажи им шта ти је Господ учинио, и како те помиловао.
20
И он отиде и поче проповиједати у Декапољу шта му учини Исус; и сви се дивљаху.
21
И кад пређе Исус у лађи опет на ону страну, скупи се народ многи око њега; и бјеше крај мора.
22
И гле, дође један од старјешина синагоге по имену Јаир; и видјевши га паде пред ноге његове.
23
И мољаше га много, говорећи: Ћерчица је моја на самрти; да дођеш и метнеш на њу руке, да се спасе и да живи.
24
И пође с њим. И за њим иђаше народа много, и притјешњаваху га.
25
И жена нека која је дванаест година боловала од течења крви,
26
И много препатила од многих љекара, и потрошила све што је имала, и ништа јој није помогло, него јој је још горе било,
27
Кад је чула за Исуса, дође с народом и дотаче се остраг хаљине његове.
28
Јер говораше у себи: Ако се само дотакнем хаљина његових, оздравићу.
29
И одмах пресахну извор крви њезине, и осјети у тијелу да оздрави од болести.
30
И одмах Исус осјети у себи силу што изиђе из њега, и обазревши се на народ, рече: Ко се то дотаче мојих хаљина?
31
И рекоше му ученици његови: Видиш гдје те народ притиска, и питаш: ко се дотаче мене?
32
И он се обазираше да види ону која то учини.
33
А жена, уплашивши се и дрхтећи, знајући шта јој се догодило, дође и клече пред њим, и каза му сву истину.
34
А он јој рече: Кћери, вјера твоја спасла те је; иди с миром, и буди здрава од болести своје!
35
Док он још говораше, дођоше од старјешине синагоге говорећи: Кћи твоја умрије; што још трудиш Учитеља?
36
А Исус, чим је чуо ријеч што казаше, рече старјешини синагоге: Не бој се, само вјеруј!
37
И не даде да ико пође за њим осим Петра и Јакова и Јована брата Јаковљева.
38
И дође у кућу старјешине синагоге, и видје вреву и оне који плачу и лелечу много.
39
И ушавши рече им: Шта сте се узнемирили и плачете? Дјевојчица није умрла него спава.
40
И подсмијеваху му се. А он истјеравши све, узе оца и матер дјевојчице и оне који бијаху с њим, и уђе гдје лежаше дјевојчица.
41
И узевши дјевојчицу за руку, рече јој: Талита куми, што значи: Дјевојчице, теби говорим, устани!
42
И одмах устаде дјевојчица, и хођаше; а бјеше од дванаест година. И зачудише се чудом великим.
43
И запријети им врло да нико не дозна за то; и рече да јој дају да једе.
Превод: Ђура Даничић (Стари завет), Свети архијерејски синод СПЦ (Нови завет). Извор текста: svetosavlje.org.