Нови завет · Законске књиге (Свето Јеванђеље)
Марко 10
О светињи брака и о разводу. Благосиљање дјеце. Богати младић. О награди због сљедовања за Христом. Треће предсказивање страдања, смрти и васкрсења. Молба синова Зеведејевих. Исцјељење слијепог Вартимеја.
1
И уставши оданде дође у крајеве Јудејске преко Јордана, и стече се опет народ к њему; и као што обичај имаше, опет их учаше.
2
И приступивши фарисеји, кушајући упиташе га: Може ли муж отпустити жену?
3
А он одговори и рече им: Шта вам заповједи Мојсеј?
4
А они рекоше: Мојсеј допусти да јој се даде отпусна књига и да се отпусти.
5
И одговарајући Исус рече им: Због окорелости срца вашег написа вам он заповијест ову.
6
А у почетку стварања Бог их је створио као мужа и жену.
7
Због тога ће оставити човјек оца својега и матер и прилијепиће се жени својој,
8
И биће двоје једно тијело. Тако нису више двоје него једно тијело.
9
А што је Бог саставио човјек да не раставља.
10
И у кући опет запиташе га о томе ученици његови.
11
И рече им: Који отпусти жену и ожени се другом, чини прељубу са њом.
12
И ако жена одвојивши се од мужа својега пође за другога, чини прељубу.
13
И доношаху му дјецу да их се дотакне, а ученици забрањиваху онима што их доношаху.
14
А видјевши Исус узнегодова и рече им: Пустите дјецу нека долазе мени, и не браните им; јер је таквих Царство Божије.
15
Заиста вам кажем: Који не прими Царства Божијега као дијете, неће ући у њега.
16
И загрливши их, стави руке на њих те их благослови.
17
И кад изиђе на пут, притрча неко, и клекнувши на кољена пред њим, питаше га: Учитељу благи, шта ми треба чинити да наслиједим живот вјечни?
18
А Исус му рече: Што ме зовеш благим? Нико није благ осим једнога Бога.
19
Заповијести знаш: Не чини прељубе; не убиј; не укради; не свједочи лажно; не чини неправде никоме; поштуј оца својега и матер.
20
А он одговарајући рече му: Учитељу, све сам ово сачувао од младости своје.
21
А Исус погледавши на њ, омиље му, и рече му: Још ти једно недостаје: иди продај све што имаш и подај сиромасима; и имаћеш благо на небу; и дођи, узми крст свој и хајде за мном.
22
А он се снужди због ове ријечи, и отиде жалостан; јер бијаше врло богат.
23
И погледавши око себе, Исус рече ученицима својим: Како је тешко богатима ући у Царство Божије!
24
А ученици се запањише на ријечи његове. А Исус опет одговарајући рече им: Дјецо, како је тешко онима који се уздају у богатство ући у Царство Божије!
25
Лакше је камили кроз иглене уши проћи неголи богатоме у Царство Божије ући.
26
А они се веома чуђаху говорећи у себи: Па ко се онда може спасти?
27
А Исус погледавши на њих рече: Људима је то немогуће, али Богу није; јер све је могуће Богу.
28
А Петар му поче говорити: Ето, ми смо оставили све и за тобом пођосмо.
29
А Исус одговарајући рече: Заиста вам кажем: нема никога који је оставио кућу, или браћу, или сестре, или оца, или матер, или жену, или дјецу, или њиве, мене ради и јеванђеља ради,
30
А да неће примити сад у ово вријеме сто пута онолико кућа, и браће, и сестара, и оца, и матер, и дјецу, и њиве, уз прогоњење, а у вијеку који долази живот вјечни.
31
Али ће многи први бити посљедњи и посљедњи први.
32
А кад узлажаху путем у Јерусалим, Исус иђаше испред њих, а они се чуђаху, и за њим иђаху са страхом. И узевши опет Дванаесторицу, поче им казивати шта ће му се догодити:
33
Ево идемо горе у Јерусалим, и Син Човјечији биће предан првосвештеницима и књижевницима, и осудиће га на смрт, и предаће га незнабошцима;
34
И наругаће му се, и шибаће га, и пљуваће га, и убиће га, и трећи дан васкрснуће.
35
И дођоше пред њега Јаков и Јован, синови Зеведејеви, говорећи: Учитељу, хоћемо да нам учиниш што ћемо те молити.
36
А он им рече: Шта хоћете да вам учиним?
37
А они му рекоше: Дај нам да сједнемо један с десне стране теби, а други са лијеве, у слави твојој.
38
А Исус им рече: Не знате шта иштете; можете ли пити чашу коју ја пијем, и крстити се крштењем којим се ја крстим?
39
А они му рекоше: Можемо. А Исус им рече: Чашу, дакле, коју ја пијем испићете; и крштењем којим се ја крстим крстићете се;
40
Али да сједнете с десне стране мени и с лијеве није моје да дам, него ће се дати којима је припремљено.
41
И чувши то десеторица почеше се срдити на Јакова и Јована.
42
А Исус дозвавши их рече им: 3нате да они који се сматрају владарима народа господаре њима, и великаши њихови владају над њима.
43
Али међу вама да не буде тако; него који хоће да буде међу вама велики, нека вам служи;
44
И који хоће међу вама да буде први, нека буде свима слуга.
45
Јер Син Човјечији није дошао да му служе него да служи, и да даде живот свој у откуп за многе.
46
И дођоше у Јерихон. И кад излажаше из Јерихона, он и ученици његови и народ многи, син Тимејев, Вартимеј слијепи сјеђаше крај пута, просећи.
47
И чувши да је то Исус Назарећанин, стаде викати и говорити: Сине Давидов Исусе, помилуј ме!
48
И пријећаху му многи да ућути, а он још већма викаше: Сине Давидов, помилуј ме!
49
И зауставивши се Исус рече: Позовите га! И зовнуше слијепога говорећи му: Не бој се, устани, зове те.
50
А он, збацивши са себе хаљину своју, устаде и дође Исусу.
51
И одговарајући рече му Исус: Шта хоћеш да ти учиним? А слијепи му рече: Учитељу, да прогледам.
52
А Исус му рече: Иди, вјера твоја спасе те. И одмах прогледа, и отиде путем за Исусом.
Превод: Ђура Даничић (Стари завет), Свети архијерејски синод СПЦ (Нови завет). Извор текста: svetosavlje.org.