Стари завет · Пророчке књиге великих пророка
Јеремија 15
Пропаст народа је неизбјежна, али ће остатак наћи милост. Тужба пророкова на своју службу. Божија утјеха.
1
И рече ми Господ: Да стане Мојсије и Самуило преда ме, не би се душа моја обратила к томе народу; отјерај их испред мене, и нека одлазе.
2
И ако ти реку: Куда ћемо ићи? Тада им реци: Овако вели Господ: Ко је за смрт, на смрт; ко је за мач, под мач; ко за глад, на глад; ко за ропство, у ропство.
3
И пустићу на њих четворо, говори Господ: мач, да их убија, и псе, да их развлаче, и птице небеске и звијери земаљске, да их једу и истријебе.
4
И даћу их да се потуцају по свијем царствима земаљским ради Манасије, сина Језекијина, цара Јудина, за оно што је учинио у Јерусалиму.
5
Јер ко би се смиловао на тебе, Јерусалиме? Ко ли би те пожалио? Ко ли би дошао да запита како ти је?
6
Ти си ме оставио, говори Господ, отишао си натраг; зато ћу махнути руком својом на те и погубићу те; досади ми жалити.
7
Зато ћу их извијати вијачом на вратима земаљским, учинићу их сиротима, потрћу народ свој, јер се не враћају с путова својих.
8
Више ће ми бити удовица његовијех него пијеска морскога, довешћу им на мајке момачке затираче у подне, и пустићу изненада на њих сметњу и страхоту.
9
Изнемоћи ће која је родила седморо и испустиће душу, сунце ће јој заћи још за дана, срамиће се и стидјеће се, а остатак ћу њихов дати под мач пред непријатељима њиховијем, говори Господ.
10
Тешко мени, мајко моја, што си ме родила да се са мном препире и да се са мном свађа сва земља; не давах у зајам нити ми даваше у зајам, и опет ме сви проклињу.
11
Господ рече: Доиста, остатку ће твојему бити добро, и бранићу те од непријатеља кад будеш у невољи и у тјескоби.
12
Еда ли ће гвожђе сломити гвожђе сјеверно и мјед?
13
Имање твоје и благо твоје даћу да се разграби без цијене по свијем међама твојим, и то за све гријехе твоје.
14
И одвешћу те с непријатељима твојим у земљу које не познајеш, јер се распалио огањ од гњева мојега, и горјеће над вама.
15
Ти знаш, Господе, опомени ме се и походи ме и освети ме од онијех који ме гоне; немој ме зграбити докле се устежеш од гњева; знај да подносим руг тебе ради.
16
Кад се нађоше ријечи твоје, поједох их, и ријеч твоја би ми радост и весеље срцу мојему, јер је име твоје призвано на ме, Господе Боже над војскама.
17
Не сједим у вијећу подсмјевачком, нити се с њима веселим; сједим сам ради руке твоје, јер си ме напунио срдње.
18
Зашто бол мој једнако траје? И зашто је рана моја смртна, те неће да се исцијели? Хоћеш ли ми бити као варалица, као вода непостојана?
19
Зато овако вели Господ: Ако се обратиш, ја ћу те опет поставити да стојиш преда мном; ако одвојиш што је драгоцјено од рђавога, бићеш као уста моја; они нека се обрате к теби, а ти се не обраћај к њима.
20
И учинићу да будеш томе народу као јак зид мједен, и удараће на те, али те неће надвладати; јер сам ја с тобом да те чувам и избављам, говори Господ.
21
И избавићу те из руку злијех људи, и искупићу те из руку насилничких.
Главе · Јеремија
Превод: Ђура Даничић (Стари завет), Свети архијерејски синод СПЦ (Нови завет). Извор текста: svetosavlje.org.