Стари завет · Пророчке књиге великих пророка
Јеремија 10
Идоле и идолопоклонике живи ће Бог уништити, а свој ће народ казнити с мјером.
1
Слушајте ријеч коју вам говори Господ, доме Израиљев.
2
Овако вели Господ: Не учите се путу којим иду народи, и од знака небеских не плашите се, јер се од њих плаше народи.
3
Јер су уредбе у народа таштина, јер сијеку дрво у шуми, дјело руку умјетничких сјекиром;
4
Сребром и златом украшују га, клинима и чекићима утврђују га да се не помиче;
5
Стоје право као палме, не говоре; треба их носити, јер не могу ићи; не бој се, јер не могу зла учинити, а не могу ни добра учинити.
6
Нико није као ти, Господе; велик си и велико је име твоје у сили.
7
Ко се не би тебе бојао, царе над народима? Јер теби то припада; јер међу свијем мудрацима у народа и у свијем царствима њиховијем нема таквога какав си ти.
8
Него су сви луди и безумни, дрво је наука о таштини.
9
Сребро ковано доноси се из Тарсиса и злато из Уфаза, дјело умјетничко и руку златарских, одијело им је од порфире и скерлета, све је дјело умјетничко.
10
А Господ је прави Бог, Бог живи и цар вјечни, од његове срдње тресе се земља, и гњева његова не могу поднијети народи.
11
Овако им реците: Богова који нијесу начинили небо ни земљу, нестаће са земље и испод неба.
12
Он је начинио земљу силом својом, утврдио васељену мудрошћу својом, и разумом својим разастро небеса;
13
Он кад пусти глас свој, буче воде на небесима, подиже пару с крајева земаљских, пушта муње с даждем, и изводи вјетар из стаја његовијех.
14
Сваки човјек поста безуман од знања, сваки се златар осрамоти ликом резанијем, јер су лаж ливени ликови његови, и нема духа у њима.
15
Таштина су, дјело пријеварно; кад их походим, погинуће.
16
Није такав дио Јаковљев, јер је Творац свему, и Израиљ му је нашљедство, име му је Господ над војскама.
17
Покупи из земље трг свој ти која сједиш у граду.
18
Јер овако вели Господ: Гле, ја ћу избацити као праћком становнике ове земље, и притијеснићу их да осјете.
19
Тешко мени од муке моје, рећи ће; љута је рана моја; а ја рекох: То је бол, треба да га подносим.
20
Мој је шатор опустошен и сва ужа моја покидана, синови моји отидоше од мене и нема их, нема више никога да разапне шатор мој и дигне завјесе моје.
21
Јер пастири посташе безумни и Господа не тражише; зато не бише срећни, и све се стадо њихово распрша.
22
Гле, иде глас и врева велика из сјеверне земље да обрати градове Јудине у пустош, у стан змајевски.
23
Знам, Господе, да пут човјечији није у његовој власти, нити је човјеку који ходи у власти да управља корацима својим.
24
Карај ме, Господе, али с мјером, не у гњеву свом да ме не би затро.
25
Излиј гњев свој на народе који те не познају, и на племена која не призивају имена твојега, јер прождријеше Јакова, прождријеше га да га нема, и насеље његово опустише.
Главе · Јеремија
Превод: Ђура Даничић (Стари завет), Свети архијерејски синод СПЦ (Нови завет). Извор текста: svetosavlje.org.