Јеремија 52

Двадесет и једна година бијаше Седекији кад поче царовати, и царова једанаест година у Јерусалиму. Матери му бјеше име Амутала, кћи Јеремијина, из Ливне.

Он чињаше што је зло пред Господом сасвијем како је чинио Јоаким.

Јер од гњева Господњега зби се Јерусалиму и Јуди, те их одбаци испред себе. А Седекија се одметну од цара Вавилонскога.

И тако девете године његова царовања, десетога дана дође Навуходоносор, цар Вавилонски, са свом војском својом на Јерусалим; и стадоше у око под њим, и начинише опкопе око њега.

И град би опкољен до једанаесте године царовања Седекијина.

И деветога дана четвртога мјесеца наста велика глад у граду, те народ земаљски немаше хљеба.

Тада град би проваљен, и војници сви побјегоше и изидоше из града ноћу на врата између два зида уз врт царев, а Халдејци бијаху свуда око града; и отидоше путем к пустињи.

Али војска Халдејска потјера цара, и стигоше Седекију у пољу Јерихонском, а сва војска што бијаше с њим разбјеже се од њега.

И ухватише цара и одведоше га к цару Вавилонском у Ривлу у земљи Ематској; и ондје му суди.

И покла цар Вавилонски синове Седекијине на његове очи, и све кнезове Јудине покла у Ривли.

И Седекији ископа очи, и свезав га у двоје вериге мједене, одведе га цар Вавилонски у Вавилон и метну га у тамницу, гдје оста до смрти своје.

А десетога дана петога мјесеца године деветнаесте царовања Навуходоносора, цара Вавилонскога, дође у Јерусалим Невузардан, заповједник стражарски, који служаше цару Вавилонском.

И попали дом Господњи и дом царски и све домове у Јерусалиму; све велике куће попали огњем.

И све зидове Јерусалимске унаоколо развали сва војска Халдејска што бијаше са заповједником стражарским.

А народ сиромашни и остатак народа што оста у граду, и пребјеге што пребјегоше к цару Вавилонском, и остали прости народ одведе Невузардан, заповједник стражарски.

Само од сиромашнога народа у земљи остави Невузардан, заповједник стражарски, који ће бити виноградари и ратари.

И ступове мједене што бијаху у дому Господњем, и подножја и море мједено које бијаше у дому Господњем, изломише Халдејци, и мјед од њих однесоше у Вавилон.

И лонце и лопате и виљушке и котлиће и кадионице и све судове мједене којима служаху, узеше,

И умиваонице и клијешта с котлићима и лонцима и свијетњацима и кадионицама и чашама, што год бијаше златно и што год бијаше сребрно, узе заповједник стражарски,

Два ступа, једно море, и дванаест волова мједенијех што бијаху под подножјима, што начини цар Соломон за дом Господњи, не бјеше мјере мједи од свијех тијех судова.

А ступови бијаху сваки од осамнаест лаката у висину, а унаоколо од дванаест лаката, а четири прста бјеше сваки дебео и шупаљ;

И озго на њему бијаше оглавље мједено, и оглавље бјеше високо пет лаката, и плетеница и шипци око оглавља, све од мједи; такав бијаше и други ступ са шипцима.

И бијаше деведесет и шест шипака са сваке стране; свега шипака на плетеници унаоколо бијаше сто.

Узе заповједник стражарски и Серају, првога свештеника, и Софонију, другога свештеника, и три вратара.

А из града узе једнога дворанина који бијаше над војницима и седам људи који стајаху пред царем, који се нађоше у граду, и првога писара војничкога који пописиваше народ по земљи у војску, и шездесет људи из народа земаљскога који се нађоше у граду.

Узе их Невузардан, заповједник стражарски, и одведе к цару Вавилонском у Ривлу.

А цар их Вавилонски поби и погуби у Ривли у земљи Ематској. Тако би пресељен Јуда из земље своје.

Ово је народ што га пресели Навуходоносор: седме године три тисуће и двадесет и три Јудејца;

Године осамнаесте Навуходоносорове пресели из Јерусалима осам стотина и тридесет и двије душе;

Године двадесет треће Навуходоносорове пресели Невузардан, заповједник стражарски, Јудејаца седам стотина и четрдесет и пет душа; свега четири тисуће и шест стотина душа.

А тридесет седме године откако се зароби Јоахин, цар Јудин, дванаестога мјесеца, двадесет петога дана, Евил-Меродах, цар Вавилонски, исте године зацарив се извади из тамнице Јоахина, цара Јудина.

И лијепо говори с њим, и намјести му пријесто више пријестола других царева који бијаху код њега у Вавилону.

И промијени му хаљине тамничке, и он јеђаше свагда с њим свега вијека својега.

И храна му се једнако даваше од цара Вавилонскога сваки дан свега вијека његова до смрти његове.