Јеремија 44

Ријеч која дође Јеремији за све Јудејце који живљаху у земљи Мисирској, који живљаху у Мигдолу и у Тафнесу и у Нофу и у земљи Патросу, говорећи:

Овако вели Господ над војскама, Бог Израиљев: Ви видјесте све зло што наведох на Јерусалим и на све градове Јудине, и ево су данас пусти и нема никога да живи у њима,

За злоћу њихову коју чинише да би ме гњевили ходећи да каде и служе другим боговима, којих не знаше ни они ни ви ни оци ваши.

И слах к вама све слуге своје пророке зарана једнако говорећи: Не чините тога гада, на који мрзим.

Али не послушаше нити пригнуше уха својега да се врате од злоће своје, да не каде другим боговима.

Зато се изли јарост моја и гњев мој, и разгорје се у градовима Јудинијем и по улицама Јерусалимским, те посташе развалине и пустош, као што се види данас.

А сада овако вели Господ Бог над војскама, Бог Израиљев: Зашто сами себи чините тако велико зло да истријебите из Јуде људе и жене, дјецу и која сисају, да не остане у вас остатка,

Гњевећи ме дјелима руку својих, кадећи другим боговима у земљи Мисирској, у коју дођосте да се станите да бисте се истријебили и постали клетва и руг у свијех народа на земљи.

Јесте ли заборавили зла отаца својих и зла царева Јудинијех и зла жена њиховијех, и своја зла и зла жена својих, која чинише у земљи Јудиној и по улицама Јерусалимским?

Не покорише се до данас нити се побојаше, нити ходише по мом закону и уредбама мојим, које ставих пред вас и пред оце ваше.

Зато овако вели Господ над војскама, Бог Израиљев: Ево, ја ћу вам обратити лице своје на зло да истријебим све Јудејце.

И узећу остатак Јудин, који окрену лице своје да иде у земљу Мисирску да се ондје стани, и изгинуће сви; у земљи ће Мисирској пасти и изгинути од мача и од глади, мало и велико, изгинуће од мача и од глади, и биће уклин и чудо и проклетство и руг.

И походићу оне који наставају у земљи Мисирској, као што сам походио Јерусалим, мачем, глађу и помором;

И ниједан од остатка Јудина, што отидоше у земљу Мисирску да се ондје стане, неће утећи, нити се избавити да се врате у земљу Јудину, у коју се желе вратити да се населе; јер се неће вратити, осим који побјегну.

Тада одговорише Јеремији сви људи који знађаху да жене њихове каде другим боговима, и све жене, којих стајаше ондје велик збор, и сав народ што живљаше у земљи Мисирској, у Патросу, говорећи:

Што нам каза у име Господње, нећемо те послушати;

Него ћемо чинити све што је изашло из наших уста кадећи царици небеској и љевајући јој наљеве, као што смо чинили ми и оци наши, цареви наши и кнезови наши по градовима Јудинијем и по улицама Јерусалимским, јер бијасмо сити хљеба и бијаше нам добро и зла не виђасмо.

А откад престасмо кадити царици небеској и љевати јој наљеве, ништа немамо и гинемо од мача и од глади.

И кад кадимо царици небеској и љевамо јој наљеве, еда ли јој без главара својих печемо колаче служећи јој и љевамо јој наљеве?

Тада рече Јеремија свему народу, људима и женама, и свему народу који му онако одговорише, говорећи:

Еда ли се не опомену Господ када којим кадисте у градовима Јудинијем и по улицама Јерусалимским ви и оци ваши, цареви ваши и кнезови ваши и народ земаљски? И не дође ли му у срце?

И не може Господ више подносити злоће дјела ваших и гадова које чинисте, те земља ваша поста пустош и чудо и проклетство, да нико не живи у њој, како се види данас.

Зато што кадисте и што гријешисте Господу и не слушасте гласа Господњега, и по закону његову и уредбама његовијем и свједочанствима његовијем не ходисте, зато вас задеси ово зло, како се види данас.

Још рече Јеремија свему народу и свијем женама: Чујте ријеч Господњу, сви Јудејци, који сте у земљи Мисирској!

Овако вели Господ над војскама, Бог Израиљев говорећи: Ви и жене ваше рекосте устима својим и рукама својим извршисте говорећи: Извршиваћемо завјете своје што завјетовасмо кадећи царици небеској и љевајући јој наљеве. Доиста, испунисте завјете своје и извршисте.

Зато чујте Јудејци ријеч Господњу, сви Јудејци који станујете у земљи Мисирској: Ево, ја се заклињем великим именом својим, вели Господ, да се име моје неће више изрицати устима ниједнога Јудејца у свој земљи Мисирској да би рекао: Тако да је жив Господ Господ!

Ево, ја ћу пазити на њих зла ради, не добра ради, и Јудејци који су у земљи Мисирској сви ће гинути од мача и од глади, докле их не буде ниједнога.

А који утеку од мача, вратиће се из земље Мисирске у земљу Јудину, мало њих, јер сав остатак Јудин, што отидоше у земљу Мисирску да се ондје настане, познаће чија ће се ријеч навршити, моја или њихова.

А ово да вам је знак, говори Господ, да ћу вас походити на том мјесту да знате да ће се доиста испунити ријечи моје вама на зло;

Овако вели Господ: Ево, ја ћу дати Фараона Вафрија, цара Мисирскога, у руке непријатељима његовијем и у руке онијем који траже душу његову, као што сам дао Седекију, цара Јудина, у руке Навуходоносору, цару Вавилонском, непријатељу његову и који тражаше душу његову.