Јеремија 21

Ријеч која дође Јеремији од Господа кад посла к њему цар Седекија Пасхора, сина Мелхијина, и Софонију, сина Масијина, свештеника, и поручи:

Упитај Господа за нас, јер Навуходоносор, цар Вавилонски, завојшти на нас; еда би нам учинио Господ по свијем чудесима својим да отиде од нас.

А Јеремија им рече: Овако реците Седекији:

Овако вели Господ Бог Израиљев: Ево, ја ћу окренути натраг оружје што је у вашим рукама, којим се бијете с царем Вавилонским и с Халдејцима који су вас опколили иза зидова, и скупићу их усред тога града.

И ја ћу војевати на вас руком подигнутом и мишицом крјепком и гњевом и јарошћу и жестином великом.

И побићу становнике тога града, и људе и стоку; од помора великога помријеће.

А послије, вели Господ, даћу Седекију, цара Јудина, и слуге њихове и народ, оне који остану у том граду од помора, од мача и од глади, у руке Навуходоносору, цару Вавилонском, и у руке непријатељима њиховијем и у руке онима који траже душу њихову, те ће их побити мачем, неће их жалити ни штедјети, нити ће се смиловати.

А народу томе реци: Овако вели Господ; ево, ја стављам пред вас пут к животу и пут к смрти.

Ко остане у том граду, погинуће од мача или од глади или од помора; а ко изађе и преда се Халдејцима који су вас опколили, остаће жив, и душа ће му бити умјесто плијена.

Јер окретох лице своје томе граду на зло а не на добро, говори Господ; у руке цару Вавилонском биће предан, и он ће га спалити огњем.

А за дом цара Јудина чујте ријеч Господњу:

Доме Давидов, тако вели Господ, судите свако јутро, и коме се отима, избављајте га из руку насилниковијех да не изађе као огањ гњев мој и разгори се да га нико не може угасити за злоћу дјела ваших.

Ево ме на тебе који сједиш у долини, као стијена у равници, говори Господ, на вас који говорите: Ко ће доћи на нас? И ко ће ући у станове наше?

Јер ћу вас покарати по плоду дјела ваших, вели Господ, и распалићу огањ у шуми његовој, који ће прождријети све што је око њега.