Стари завет · Пророчке књиге великих пророка
Јеремија 36
Варухова књига. Пророчанства Јеремијина се спаљују, али се поново пишу.
1
А четврте године Јоакима, сина Јосијина, цара Јудина, дође ова ријеч Јеремији од Господа говорећи:
2
Узми књигу и напиши у њу све ријечи које сам ти рекао за Израиља и Јуду и за све народе, откада ти почех говорити, од времена Јосијина до данас;
3
Еда би чуо дом Јудин све зло које им мислим учинити и вратио се свак са свога злога пута да бих им опростио безакоње и гријех њихов.
4
Тада Јеремија дозва Варуха, сина Ниријина, и написа Варух у књигу из уста Јеремијиних све ријечи Господње које му говори.
5
Потом заповједи Јеремија Варуху говорећи: Мени није слободно, те не могу отићи у дом Господњи.
6
Него иди ти, и прочитај из књиге коју си написао из мојих уста, ријечи Господње, народу у дому Господњем у дан посни, и свијем Јудејцима који дођу из градова својих прочитај;
7
Не би ли молећи се припали ка Господу и вратили се сваки са својега пута злога, јер је велик гњев и јарост што је Господ изрекао за тај народ.
8
И учини Варух, , син Ниријин, све како му заповједи пророк Јеремија, и прочита из књиге ријечи Господње у дому Господњем.
9
А пете године Јоакима, сина Јосијина, цара Јудина, мјесеца деветога огласише пост пред Господом свему народу Јерусалимском и свему народу који дође из градова Јудинијех у Јерусалим.
10
И прочита Варух из књиге ријечи Јеремијине у дому Господњем, у клијети Гемарије, сина Сафанова, писара, у горњем тријему код новијех врата дома Господњега пред свијем народом.
11
А кад чу, Михеј син Гемарије сина Сафанова, све ријечи Господње из књиге,
12
Он сиђе у дом царев у клијет писареву, и гле, ондје сјеђаху сви кнезови, Елисама писар, и Делаја син Семајин, и Елнатан син Ахворов, и Гемарија, син Сафанов, и Седекија, син Ананијин, и сви кнезови.
13
И каза им Михеј све ријечи што чу кад Варух читаше књигу народу.
14
Тада сви кнезови послаше к Варуху Јудија, сина Натаније сина Селемије сина Хусијева, и поручише му: Књигу коју си читао народу узми у руку и дођи овамо. И узе књигу у руку Варух, син Ниријин, и дође к њима.
15
И они му рекоше: Сједи и читај да чујемо. И Варух им је прочита.
16
А кад чуше све оне ријечи, сви се уплашише и рекоше Варуху: Казаћемо цару све те ријечи.
17
И запиташе Варуха говорећи: Кажи нам како си написао све те ријечи из уста његовијех.
18
А Варух им рече: Из уста својих казива ми све те ријечи, а ја писах у књигу мастилом.
19
Тада рекоше кнезови Варуху: Иди, сакриј се и ти и Јеремија, да нико не зна гдје сте.
20
Потом отидоше к цару у тријем оставивши књигу у клијети Елисаме писара, и казаше цару све те ријечи.
21
А цар посла Јудија да донесе књигу; и донесе је из клијети Елисаме писара, и стаде читати Јудије пред царем и пред свијем кнезовима који стајаху око цара.
22
А цар сјеђаше у зимној кући деветога мјесеца, и пред њим бијаше живо угљевље.
23
И кад Јудије прочита три четири листа, исијече је цар ножем писарским, и баци у огањ на жеравицу, те изгорје сва књига огњем на жеравици.
24
Али се не уплашише, нити раздријеше хаљина својих цар нити који од слуга његовијех чувши све оне ријечи.
25
И премда Елнатан и Делаја и Гемарија мољаху цара да не пали књиге, он их не послуша.
26
Него заповједи цар Јерамеилу, сину цареву, и Сераји, сину Азрилову, и Селемији, сину Авдилову, да ухвате Варуха писара и Јеремију пророка; али их сакри Господ.
27
И дође ријеч Господња Јеремији, пошто цар сажеже књигу и ријечи које написа Варух из уста Јеремијиних, говорећи:
28
Узми опет другу књигу, и напиши у њу све пређашње ријечи које бијаху у првој књизи, коју сажеже Јоаким, цар Јудин.
29
А за Јоакима, цара Јудина, реци: Овако вели Господ: Ти си сажегао ону књигу говорећи: Зашто си написао у њој и рекао: Доћи ће цар Вавилонски и затрти ову земљу и истријебити из ње и људе и стоку?
30
Зато овако вели Господ за Јоакима, цара Јудина: Неће имати никога ко би сједио на пријестолу Давидову, и мртво ће тијело његово бити бачено на припеку обдан и на мраз обноћ.
31
Јер ћу походити њега и сјеме његово и слуге његове за безакоње њихово, и пустићу на њих и на становнике Јерусалимске и на Јудејце све зло за које им говорих, али не послушаше.
32
И узе Јеремија другу књигу, и даде је Варуху, сину Ниријину, писару, а он написа у њу из уста Јеремијиних све ријечи што бијаху у оној књизи, коју сажеже Јоаким, цар Јудин, огњем; и још би додано к онијем много онаквих ријечи.
Главе · Јеремија
Превод: Ђура Даничић (Стари завет), Свети архијерејски синод СПЦ (Нови завет). Извор текста: svetosavlje.org.